Kod osiguranja imovine, kada nastupi osigurani slučaj, visina obaveze Osiguravača, zavisi od međusobne veze četiri ključna elementa:
- visina pretrpljene štete
- suma osiguranja
- (stvarna) vrednosti osigurane stvari
- način ugovaranja visine pokrića
Visina pretrpljene štete
Visina pretrpljene štete utiče na visinu naknade iz osiguranja, jer naknada iz osiguranja ne može biti veća od štete koju je Osiguranik pretrpio nastupanjem osiguranog slučaja.
Suma osiguranja
Suma osiguranja utiče na visinu naknade iz osiguranja, jer naknada iz osiguranja ne može biti veća od sume osiguranja, koja predstavlja gornju granicu obaveze Osiguravača.
Izuzetno, kada su u pitanju troškovi razumnog pokušaja otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slučaja, Osiguravač je obavezan naknaditi ove troškove i kada oni zajedno s naknadom štete od osiguranog slučaja prelaze sumu osiguranja.
Suma osiguranja treba da bude jednaka (stvarnoj) vrednosti osigurane stvari, jer će u tom slučaju osiguranik dobiti naknadu iz osiguranja koja je jednaka (punoj) visini pretrpljene štete.
Ukoliko je suma osiguranja manja od (stvarne) vrednosti osigurane stvari na dan nastanka osiguranog slučaja (korigovana koeficijentom promena cena na malo od početka tekuće godine osiguranja) postoji podosiguranje.
To je pravilo proporcije u osiguranju imovine (stvari), a iznos naknade koju duguje Osiguravač smanjuje se srazmerno, izuzev ako nije drukčije ugovoreno.
U takvoj situaciji, obaveza Osiguravača se utvrđuje u srazmeri koja odgovara odnosu između ugovorene sume osiguranja i stvarne vrednosti, odnosno za utvrđivanje visine naknade primenjuje se pravilo proporcije u osiguranju i sledeće formula:
Stvarna vrednost osigurane stvari
Stvarna vrednost osigurane stvari može se svebuhvatno definirati kao novonabavna (proizvodna / nabavna ili tržišna) vrednost stvari ili cena izgradnje objekta, a umanjena za procenjenu istrošenost (amorizaciju), ekonomsku i/ili tehničku. Ukoliko je suma osiguranja veća od stvarne vrednosti osigurane stvari, postoji nadosiguranje, te se suma osiguranja, pri obračunu naknade iz osiguranja snižava na stvarnu vrednost osigurane stvari.
Stvarnom vrednošću osigurane stvari, ako nije posebno drugačije ugovoreno, smatra se, za:
- građevinske objekte – cena izgradnje novog objekta prema cenama u mestu gde se objekti nalaze, smanjena za isnos procenjene amorizacije
- zalihe robe, materijala i sirovina – nabavna cena, a ako je tržišna cena niža od nabavne, onda tržišna cena povećana za zavisne troškove
- zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje kod proizvođača – proizvodna cena, a ako je tržišna cena niža od proizvodne – tržišna cena
- mašine, uređaje i instalacije, transportna sredstva i sredstva veze, inventar i predmete domaćinstva – nabavna cena novih stvari smanjena za iznos procenjene amorizacije (tehničke i ekonomske)
Način ugovaranja visine pokrića
Način ugovaranja visine pokrića ili način na koji se određena stvar (imovina) smatra osiguranom, u uskoj je vezi sa utvrđivanjem sume osiguranja i visinom naknade iz osiguranja. Najčešći načini ugovaranja visine pokrića, prema specifičnostima, su:
- osiguranje na sumu osiguranja (sa načelom podosiguranja)
- osiguranje siguranje na ,,prvi rizik”
- osiguranje na stvarnu | svakovremenu vrednost
- osiguranje na novu | nabavnu vrednost
- Osiguranje na ugovorenu vrednost
Štete obuhvaćene osiguranjem imovine|stvari, su po pravilu samo materijalne štete nastale na osiguranom predmetu ili objektu, koje s obzirom na intenzitet oštećenja mogu se manifestirati kao delimična ili totalna šteta (potpuni gubitak).
Delimična šteta postoji kada je delimično oštećena osigurana (imovina) stvar, gde troškovi popravka (dovođenja u stanje koje je bilo pre nastupanja osiguranog slučaja) ne prelaze (stvarnu) vrednost osigurane stvari.
Totalna šteta| potpuna šteta postoji kada je osigurana stvar nestala, uništena ili je oštećenje osigurane stvari takvo da troškovi popravka nisu ekonomski opravdani – tzv. ekonomski totalna šteta.
Kod ekonomski totalne štete, dovođenje stvari u stanje koje je bilo pre nastupanja osiguranog slučaja prelazi (stvarnu) vrednost osigurane stvari, umanjenu za eventualnu vrednost ostatka oštećenih delova.
Dva osnovna načina isplate naknade kod osiguranja imovine:
- isplata po pogodbi se primenjuje kada Osiguravač isplati Osiguraniku procenjenu vrednost štete, bez dokaza da je popravka izvršena, odnosno, bez dokaza da je nabavljena stvar
- isplata po računima se primenjuje kada Osiguravač isplati Osiguraniku utvrđenu vrednost štete, prvenstveno prema računima o izvršenom popravku, odnosno prema računima nabave stvari.
Saznajte više o šteti na imovini:
- Osiguranje imovine | štete i naknade
- Obaveze u slučaju imovinske štete
- Visina naknade iz osiguranja imovine
- Obračun štete kod osiguranja na sumu osiguranja