Osiguranje u Srbiji iznosi svega dva odsto BDP-a i to je jako malo, tri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope.
Ukupna godišnja premija na našem tržištu je oko 800 miliona evra. Povećanje od tri puta bi značilo da su prihodi od premija 2,4 milijarde evra. Puno vremena će proći do tih iznosa, ali očekujem da će građani sve više shvatati neophodnost osiguranja, kaže u razgovoru za Danas Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja.
Već godinama osiguravajuće kuće apeluju na državu da uvede poreske olakšice za životno osiguranje. Da li se nešto dešava po tom pitanju?
Poreski podsticaji za životno osiguranje i dalje nisu doneti. Mi pokušavamo da prikažemo dobru praksu iz Evropske unije, gde je rast životnog osiguranja poguran podsticajima. Tamo su klijenti koji uplate životno osiguranje oslobođeni dela poreza. To u prvi mah deluje kao umanjenje u budžetu, ali s druge strane, mnogo veći broj ljudi ulaže u životno osiguranje. Važno je to što osiguravajuća društva uglavnom novac koji prikupe od klijenata ulažu u državne hartije od vrednosti. To je krug gde svi imaju interes. Klijentima je jeftinije da plate polisu, osiguranja prihoduju više od premije, a država mnogo lakše i brže dolazi do svežeg kapitala za ulaganje u infrastrukturu. Nadam se da će naš apel naići na pozitivan odjek, jer mislim da imamo dobru argumentaciju.
Deluje da građani o životnom osiguranju više razmišljaju kao o štednji nego o osiguranju.
Mi pokušavamo da objasnimo klijentima da kupovinom polise životnog osiguranja ne treba da razmišljaju o štednoj komponenti, već pre o pokriću rizika. Banke su te čiji je posao da građanima plaćaju kamatu na štednju. Osiguranje omogućava da u slučaju određenog štetnog događaja, u ovom slučaju to može da bude teška bolest ili smrt, klijent ima mogućnost da preko polise pokrije troškove i ublaži negativne posledice štetnog događaja.
Da li osiguravajuće kuće garantuju za prinose?
Treba znati da osiguranja po zakonu ne mogu da garantuju koji će prinos imati klijenti zato što to zavisi od prinosa obveznica u koje mi ulažemo. Banke to mogu i to je osnovna razlika u pristupu. Moja preporuka građanima je da prvo misle na osiguranje života i zaštite porodicu od tih neželjenih rizika, a tek onda da misle na štednu komponentu. I dalje u Srbiji štedne polise dominiraju nad riziko polisama, zato što u godinama kada su banke smanjile kamatne stope na štednju, osiguranja su zauzela to mesto. Danas na tržištu postoje kombinovane polise životnog osiguranja koje omogućavaju klijentima i riziko pokriće i štednu komponentu.
Pre četiri godine imali smo ogromne poplave, a osiguravajuća društva skoro da nisu morala ništa da isplate. Da li smo naučili nešto iz te lekcije?
Iako je u tom trenutku bilo dobro za osiguravajuće kuće, jako loše za položaj osiguranja u Srbiji je bilo to što nisu učestvovala mnogo u pokrivanju šteta. U razvijenijim zemljama u takvim situacijama preko 80 odsto šteta plate osiguravajuća društva. U Srbiji su te godine samo tri odsto šteta platila osiguranja, a sve ostalo je izmireno iz donacija, budžeta itd. U tom trenutku i Đenerali je pomagao ugroženima, to nam je bila moralna obaveza, ali skoro da nismo imali nijednu polisu da platimo jer se niko nije osiguravao od poplava. Poslata je loša poruka, jer su ljudi videli da ima neko drugi da brine o njima, umesto da sami preuzmu brigu o sebi. Imali smo i manje poplave 2016. godine i obuhvat osiguranika bio je samo dva-tri odsto veći nego dve godine pre toga. I u ličnom razgovoru sa nekim osiguranicima rekli su mi da nema potrebe da daju ni 50 evra godišnje kada je država sanirala posledice bez ikakvog troška po klijenta. Država treba da pošalje jasnu poruku da građani moraju da se brinu o sebi. Međutim, kada je niska platežna moć, teško se građani edukuju samo slanjem poruka.
Da li je privatno zdravstveno osiguranje zaživelo kod nas?
Jeste i prošle godine je imalo najveći rast. Zahvaljujući podsticajima koji postoje prilikom uplata u privatno zdravstveno i dobrovoljno penzijsko osiguranje. Još uvek vodeću ulogu imaju kompanije koje u ime i za račun svojih zaposlenih vrše uplate kao neka vrsta dodatnog benefita ali se nadam da će uskoro i fizička lica prepoznati korist od ove vrste osiguranja i osigurati se u većem obimu nego što je to danas slučaj.
Kako vidite tržište u ovoj godini?
Očekujem dalji blagi rast tržišta osiguranja. Za neki ozbiljniji neophodno je vreme i ispunjenje dva bitna faktora a to su rast životnog standard naših građana i rast svesti o potrebi i neophodnosti osiguranja. Srbija se razvija i napreduje iz godine u godinu. Na putu smo priključenja EU, tako da su to pozitivni trendovi za našu industriju, a što se tiče podizanja svesti o osiguranju kod naših građana, to je posao naše struke. Preduzeli smo prve korake kroz kampanju na nivou našeg strukovnog Udruženje i u tome ćemo biti uporni i u narednim godinama.
Ne pomaže ni promena klime
Neke zemlje poput Rumunije i Turske su uvele obaveznost osiguranja od elementarnih nepogoda, suše, poplava i zemljotresa i time vremenom podigle svest o neophodnosti osiguranja. Nakon određenog perioda, obaveznost je ukinuta, ali je zadržan visok procentualni nivo građana koji su nastavili da se osiguravaju. Klima se menja na globalnom nivou, a i Srbija nije imuna na te promene. U poslednjih osam godina svedoci smo i poplava i zemljotresa i suše kao osnovnih elementarnih nepogoda koje su zahvatile i našu zemlju i zato moramo kao društvo da se pozabavimo ovom temom. Recimo poljoprivreda je podložna uticaju klime, svake godine imamo probleme sa gradom, a svega 10 odsto poljoprivrednika je pod osiguranjem.
Izvor: Danas.rs
