Iskustva koja nam donose sve čudnije meteorološke okolnosti, uz mnoge druge situacije koje nam ugrožavaju zdravlje, život ili imovinu, pokazuju da nam polise osiguranja postaju neophodne i da je reč o pametnom ulaganju.
Pre nekoliko meseci srednji Banat pogodilo je olujno nevreme kakvo se ne pamti. Prema navodima Pančevaca, oni su bili svedoci meteorološke pojave koja se na ovim prostorima retko viđa. Štete su jednom rečju katastrofalne. A nepogoda sličnih razmera, bilo je ove godine širom zemlje.
| Dr Giorgio Marhegiani, predsednik Izvršnog odbora DDOR Novi Sad |
U DDOR osiguranje odmah su počeli da se javljaju klijenti koji su korisnici kasko osiguranja, osiguranja imovine i useva. Sva akvizicija se radi uz obaveznu konsultaciju sa kolegama preuzimačima rizika i proceniteljima i u skladu sa propisanim procedurama, kažu u toj kompaniji.
Na veliku žalost, javio nam se i veliki broj osiguranika koji su imali samo polise obaveznog osiguranja od autoodgovornosti i koji su došli da pitaju da li postoji mogućnost da dobiju bilo kakvu odštetu. Isto tako, zapanjujuća je činjenica da je većina njih posle našeg odgovora da polisa autoodgovornosti ne pruža pokriće za, u ovom slučaju iskazani rizik, i uz ponudu da posle popravke zaključe kasko polisu ili neki od paketa uz obavezno osiguranje od autoodgovornosti, odgovorili su nam: Pa neće se ovo više ponoviti! Šta će mi?! – kaže za u razgovoru za eKapiju dr Giorgio Marhegiani, predsednik Izvršnog odbora kompanije DDOR Novi Sad a.d.o.
| Šta smo mogli da naučimo iz ovih događaja? Verujete li da je ovo prilika da se građani edukuju o značaju osiguranja, kako im se slične situacije ne bi ponavljale? |
Nevreme poput ovog u Banatu nekada se događalo retko, a danas sve češće. I sve što prati takvo nevreme, kao i svi događaji koji imaju veze sa našim poslom, predstavlja veliko iskustvo za sve nas zaposlene u osiguranju. Sada je prilika da naučimo što više, kako bismo bili spremni za neke nove događaje u budućnosti, ali i da što više edukujemo građane, što nam je jedna od osnovnih misija.
| Koliko je osiguranje u poljoprivredi danas zastupljeno u Srbiji i kakvi su potencijali za dalji razvoj? |
| Pokazalo se da osiguravači beleže najveće gubitke u više razvijenim zemljama, a da su, kada su u pitanju manje razvijene zemlje, razlike između ukupnih šteta i isplaćenog osiguranja velike, baš zbog činjenice da je mali broj osiguranih. Kakva su Vaša iskustva iz profesije i možete li da nam prenesete neke primere iz Italije? |
Razlozi velikih razlika među zemljama Evrope su i u tome koliko su posledice prirodnih katastrofa (poplava, velikih oluja, zemljotresa) pokrivene osiguranjem. Statistički podaci pokazuju jasno da je u zemljama severne Evrope pokrivenost osiguranjem znatno veća nego u zemljama na jugu. Svaki evro nastale štete od recimo poplava ili zemljotresa veći od 20-30% je osiguran, dok je u nekim delovima južne Evrope taj procenat znatno manji. Ta razlika je zapravo u kulturi osiguranja, odnosno svesti o potrebi za osiguranjem, sa jedne strane, a takođe i zakonskim regulativama određene države. Najveći razlog nije u tome kolika je platežna sposobnost građana jedne zemlje. Imamo primere zemalja u kojima su ljudi imućniji, ali su stepen i kultura osiguranja niži. Mnogi su govorili – „Što da plaćam osiguranje kada će mi država nadoknaditi štetu?“. Države vise nemaju novca da plaćaju nadoknadu za štete koje nisu osigurane. Poslednje prirodne katastrofe koja su se dogodile u Italiji pokazale su da većina gubitaka nije bila osigurana.
| Vaša preporuka građanima Srbije, kada je pitanje osigurati ili ne? |
Ako posmatramo situaciju u Srbiji, nakon tranzicije i u momentu kada se priprema za ulazak u Evropsku uniju, kada će biti znatno ekonomski jača i u jačim integracijama sa ekonomijama zemalja na Zapadu (recimo globalno više integrisana), možemo da zaključimo da je iznenađuje najskuplje rešenje – ne biti osiguran. Objasniću – građani Srbije ne brinu o osiguranju i izlažu se velikom riziku, bilo da su u pitanju privatna lica ili kompanije. Mnogi su ušli u kredite kupujući imovinu i zadužujući se da unaprede životni standard i ukoliko nemaju osiguranje, a pretrpe štetu, jasno je da gube i imovinu, da neće imati način da je nadoknade, a ostaju u problemu sa dugom banci. Kada su kompanije u pitanju, sve se više posluje sa inostranstvom (susedne zemlje, Istočna i Zapadna Evropa, Azija, SAD), isporučuje se roba, poljoprivredni proizvodi i usluge, te kad nastane šteta (recimo usled poplave ili zemljotresa), a nema osiguravajućeg pokrića, problem je dvostruk. Sa jedne strane, mnogo teža ili nemoguća nadoknada izgubljene imovine, a sa druge strane nemogućnost da se ispoštuje ugovorna obaveza prema klijentu koji očekuje robu. Ovo može da bude gora konsekvenca za njihov posao od gubitka imovine. Ukoliko ste osigurali imovinu ili biznis, možete da izbegnete ovakve stvari i vrlo brzo se vratite u normalu. Znači, sve nam ovo govori da je neosigurano najskuplje. Ne zaboravite, prevencija je uvek bolje rešenje!
Izvor:www.ekapija.com
Kompletan sadržaj Tematskog biltena eKapija „Izvori finansiranja – kako do novca?“ možete pročitati OVDE.
