Kada smo mladi i počinjemo karijeru, važno je već tada izdvajati sumu koja kasnije može da obezbedi solidan prihod u starosti, priča predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja Zoran Blagojević
Da li nam je onda osiguranje isplativije od štednje u bankama?
Malo drugačije gledam na taj odnos i ne smatram da je štednja direktna konkurencija osiguranju. U pitanju su dve različite vrste finansijskih ulaganja i svaka ima svoje prednosti i naravno, neke svoje slabije strane u zavisnosti od potrebe klijenata. Kada govorimo o osiguranju, pre svega životnom, koje ima karakter štednje, prednost takvog proizvoda je što se na jedan duži period od samog početka obezbeđuje određeno osiguravajuće pokriće, a kroz duži vremenski period dobija se efekat štednje. S druge strane, kada je u pitanju samo štednja, tu nemate efekat osiguranja, kaže Blagojević.
Međutim, godinama se govori o velikom potencijalu osiguranja u Srbiji, a posle se dođe do zaključka i pitanja da li postoji neiskorišćeni potencijal?
-Važno je i da pozovemo klijente da obrate pažnju prilikom zaključenja ugovora o osiguranju koji jesu kompleksni, kako ne bi bilo nerazumevanja. Mora se promeniti svest građana, odnosno da prosečan stanovnik mora da razmišlja o svojoj budućnosti. Kad smo mladi i počinjemo profesionalnu karijeru, važno je da se počne već tada sa izdvajanjem koje kasnije može obezbediti solidan prihod – zaključio je Blagojević.
Mi smo, neuobičajeno rečeno, bankocentrično tržište. Pogledajte samo količinu novca u depozitu kod banaka, neuporedive kategorije. Ukoliko bih rekao da još trpimo posledice iz doba hiperinflacije, kada se izgubilo i poverenje, trpimo. Smatram da je najveći problem neiskorišćenog potencijala leži na našoj strani. Mi još uvek nismo uspeli da našim građanima obezbedimo kao alternativu i mogućnost ovakvih tipova finansijskih ulaganja“, kaže Blagojević.
Problem se, dodao je, može rešiti boljom edukacijom kako onih koji rade u ovom sektoru, pre svega među prodavcima osiguranja, tako i potencijalnih klijenata.
„Važno je i da klijenti obrate prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju, jer ovo je kompleksan proizvod i na taj način će se izbeći nerazumevanje“, rekao je Blagojević.
Drugo, navodi, uvek su dobrodošli i novi proizvodi, ali pre svega kaže, akcenat bi trebalo da bude na promociji osiguranja i plasiranju svih informacija koje će pružiti pravu sliku svakom čoveku, na osnovu koje bi bi mogao da donese adekvatnu odluku.
„Takođe, veoma važno je pitanje sigurnosti i poverenja. Napominjem da su osiguravajuće kuće u Srbiji veoma dobro kontrolisane i imamo visok stepen sigurnosti za klijente, koji moraju da znaju da su njhova sredstva uložena u osiguranju bezbedna. U prilog ovome govori i činjenica da se efekat velike finansijske krize koja se spominje i analizira i na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, nije mnogo osetio u sektoru osiguranja u Srbiji.“
Zašto je osiguranje imovine, pre svega mislim na kuće i stanove, tako slabo zastupljeno u Srbiji i šta bi trebalo preduzeti u cilju podizanja svesti o odgovornosti stanovništva?
Na jednoj strani govorili ste o fizičkim licima, ali gde su tu kompanije, da li se menja trend?
„Predstoji nam veliki, dugotrajan i transparentan rad kako bi se podigao nivo zastupljenosti ovog osiguranja i broj osigurane privatne imovine u Srbiji. To je veliki problem, jer su građani čini mi se, najpre nedovoljno dobro informisani, a zatim i needukovani o tome šta ovo osiguranje pruža i koliko košta. Zabluda je da je ono skupo, za džep prosečnog potrošača verujemo da nije. Veliki izazov za sve nas u osiguranju jeste upravo to da nastojimo da atraktivnim ponudama i kampanjama animiramo tržište. U poslednje vreme sprovode se promotivne aktivnosti Udruženja osiguravača Srbije i to je dobar pravac kojim treba da se krećemo. Kao tržište mislim da imamo veliki prostor za rast u godinama koje slede, ali rezultati se ne mogu postići preko noći.“
Blagojević ulogu države vidi pre svega kroz eventualne poreske olakšice kojima bi stumulisala, ne osiguravajuće kuće, već ugovarače osiguranja, odnosno, nosioce polise osiguranja. On podseća na poplave od pre pet godina 2014. kada se videlo koliki je značaj osiguranja, ali i potencijalni problemi i loše poruke koje je taj slučaj poslao o nivou zastupljenosti osiguranja sa jedne strane odnosno o velikom teretu koji je zbog toga podnela država, sa druge strane.
Na jednoj strani govorili ste o fizičkim licima, ali gde su tu kompanije, da li se menja trend?
„Bio bih neobjektivan kada bih rekao da u poslednjih desetak godina nije prisutan drugačiji trend. Naime, širi se paleta proizvoda koja postaje interesantna za kompanije. Naravno, pored osiguranja vozila, voznog parka, u poslednje vreme raste vrsta osiguranja koja se tiče odgovornosti uz povećanu prisutnost sve većeg broja stranih investitora. Zanimljivo je da sve inostrane kompanije koje dođu na tržište Srbije, prvo ugovaraju polisu osiguranja od odgovornosti.“
Jedan ste od panelista Kopaonik biznis foruma, koliko su ovakvi događaji značajni za vaš sektor?
„Ovi događaji su dobra prilika za sve učesnike da ukažu na svoju industriju, predstave najvažnija dostignuća i pre svega analiziraju izazove i pravce daljeg razvoja. Smatram da mi iz sektora osiguranja nismo ranije adekvatno koristili ovakve prilike i uglavnom su paneli bili namenjeni nama samima. Ove godine smo promenili koncepciju koja se ogleda i u tome da je jedan od učesnika neko ko dolazi iz privrede. Nama je prvenstveno cilj da edukujemo one koji žele nešto više da znaju o osiguranju. Pored toga, učesnici panela su pobednici takmičenja Osiguraj znanje, koje organizuje Udruženje osiguravača Srbije. To je tim studenata Fakulteta organizacionih nauka, koji je uradio interesantnu prezentaciju o načinu promocije osiguranja, sa naglaskom kako da se osiguravajuća delatnost približi mladima.“
Wiener Städtische osiguranje je jedan od lidera u oblasti životnih osiguranja na srpskom tržištu. U ukupnom portfoliju kompanije, oko 35% su životna, a ostalo su neživotna osiguranja. Kada govorimo o segmentu neživotnih osiguranja, ostvarili smo značajan rast u prošloj godini. Najzastupljeniji segment u ovoj oblasti su osiguranja imovine, na drugom mestu su osiguranja motornih vozila (kasko i osiguranje od autoodgovornosti), a zatim dolaze dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje kreditnih potraživanja, osiguranje od odgovornosti.
Izvor: B92
