Osiguravajuće kuće sve češće nude polise životnog osiguranja na kraći rok, uz jednokratnu uplatu veće sume. Ko ima, valjalo bi da razmisli kako da uposli svoj novac da za njega na najbolji način prihoduje.
Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije kaže da kamatna stopa na štednju na tri godine nikad nije bila niža i da na evre iznosi 0,77 posto.
Direktor „Grawe“ osiguranja Kristof Cetl kaže da ukamaćivanje u okviru osiguranja života ide od dva i po do tri odsto na godišnjem nivou, i da zavisi od dužine trajanja ugovora.
Osim unapred utvrđene dobiti, koja je pri osiguranju na tu sumu i trogodišnji period oko 400 evra, ulagač može da računa na dodatni prinos iz dobiti poslovanja osiguravajuće kompanije. Ipak, osnovna prednost je, kažu, samo osiguranje.
„Osiguravač preuzima rizik za slučaj okolnosti koje su ugovorom definisane da isplati osiguranu sumu i pre isteka polise, perioda na koji je polisa ugovorena, bez obzira na iznos do tada uplaćenih premija osiguranja“, objašnjava direktor „Viner štediše“ osiguranja Zoran Blagojević.
Na crtu uobičajenim načinima štednje ponovo izlaze i investicioni fondovi.
Pre krize raspolagali su sa 60 miliona evra poverenog novca, a sada je taj iznos udvostručen.
Sedamdeset odsto sredstava uložili su građani, uglavnom u novčane fondove, koji posluju sa manje rizika.
Direktor Fonda „Rajfajzen invest“ Rade Bjelobaba kaže da klijenti koji žele da prihvate veći rizik mogu da izaberu fondove akcija, koji u dužem vremenskom periodu mogu da obezbede veći prinos nego u ostalim fondovima.
Ipak, pad bankarskih kamata na duži rok ne bi bio dobra vest za osiguranja i investicione fondove, jer veliki deo poverenog novca i dalje ulažu u banke. I to nije jedini razlog.
Hanić smatra da ne bi bilo dobro da se taj trend pada kamatnih stopa nastavi, jer je povezan sa visinom inflacije, a niska inflacija ne deluje pozitivno na privredni rast.
„Obično postoji visoka korelacija između visine inflacije i visine kamatne stope. S jedne strane, to destimuliše štednju, a niska štednja ne omogućava investicije“, objašnjava Hasan Hanić.
Trenutno stanje na tržištu kamata dobra je prilika za osiguranja i fondove da u svoju korist izmene strukturu štednje u Srbiji.
Takav trend mogli bi da pomute vesnici nove globalne krize koju, ovoga puta, tvrde poznavaci, nije pokrenuo finansijski sektor.
Izvor:www.rts.rs
SRBIJA • Najavu nove ekonomske krize i pad berzanskih indeksa u svetu srpsko finansijsko tržište dočekuje oporavljeno od prethodne krize, ali sa smanjenim rastom bankarske štednje i padom kamata.
Tu situaciju osiguravajuće kuće i investicioni fondovi koriste da, uz dobit koja je kod njih trenutno veća, privuku ulagače.
