Počnite planirati

Srbin u Austriji, Austrijanac u Srbiji | prof. dr Volfgang Rorbah


Srbin u Austriji, Austrijanac u Srbiji | prof. dr Volfgang Rorbah

Doktor slavistike, profesor univerziteta u Austriji, Srbiji i Republici Srpskoj, filolog, ekonomista, uvaženi predavač, naučni radnik i stručnjak za osiguranje, publicista, istoričar, član Evropske akademije nauka iz Salzburga, potpredsednik Austrijsko-srpskog društva, pisac obimnog naučnog dela – Na tragu Srba u Austriji, član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika Srbije i nosilac brojnih međunarodnih priznanja…

Wolfgang Rohrbach - autor zbornika ISTORIJA OSIGURANJA AUSTRIJE 

O važnosti daljeg razvoja osiguranja, istoriji, jačanju veza i razumevanja između Srba i Austrijanaca, govori akademik prof. dr Volfgang Rorbah, na naše veliko zadovoljstvo i počasni član udruženja CEPEOS – Centar za Osiguranje.

Možemo li bez istorije? U čemu je smisao – značaj istorije za razvoj osiguranja?

Reči starokineskog filozofa Konfučija Ispričaj mi svoju istoriju pa ću ti reći kakva će ti biti budućnost“ – nedvosmisleno ukazuju na značaj istorije.

Celokupno iskustvo svakog čoveka počiva na znanju koje je stekao u prošlosti. Ekonomija osiguranja je ekstremno usmerena na istoriju. Ni jedna jedina premija ili rezerva za štetu ne bi mogla da se proračuna bez analize šteta koje su se desile u prošlosti.

istorija-osiguranja-austrije-volfgang-rorbah-novi-sad-2018

Zahvaljujući uzornom angažmanu profesora dr. Volfganga Rorbaha kao koordinatora, autora mnogih stručnih knjiga, svetlost dana je ugledao XIII tom kapitalnog dela – Istorija osiguranja Austrije. Ovaj tom je izdat u nemačko-srpskoj i englesko-srpskoj verziji. Ove godine se obeležava značajan jubilej – tri decenije Enciklopedije (s obzirom da je prvi tom objavljen 1988. godine), sa ukupno 13.000 strana i 400 koautora.

Recenziju za 13. tom napisao je prof. dr Dragan Bataveljić sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Smatram da se ovo delo mora oceniti najvišim ocenama. Najpre se ima istaći aspekt koji povezuje narode. U projekat su uključene institucije i pojedinci iz Austrije, Nemačke, Rusije, Srbije i Makedonije. Ono što je doprinelo složenoj saradnji svih ovih naroda i saradnji van granica, jeste to što je profesor Rorbah u „slici i reči“ predstavljao saradnike, a istovremeno i deo svoje kulturološke mreže. Na drugom mestu se ima istaći naučni aspekt dela. Na „njegov znak“ dirigenta, izuzetno savršenog orkestra, uvezivale su se u scenu solo deonice naučnih virtuoza iz Beča, Kremlja, Graca, Moskve, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Banja Luke, Brčkog, Tuzle, Leposavića i Skoplja, ukazao je Bataveljić.

Nedavno je u Novom Sadu održana promocija XIII toma. Da li ste ponosni na uspeh i jubilej – tri decenije Enciklopedije – Istorija osiguranja Austrije

Istorija osiguranja Austrije kao najveća istorijska dokumentacija o osiguranju jeste moje životno delo. Njime se – da iznesem jedno poređenje sa muzikom – kao što to radi kompozitor, dirigent jednog izvanrednog orkestra i instrumentalni muzičar, bavim već trideset godina. Ali pre svega sam ponosan na orkestar sastavljen od 400 saradnika, u kome su se sastali koautori, prevodioci, grafičara, fotografi, eksperti za IT, štamparskih tehničari, lektori i konacno ali ne najmanje važno, sponzori. Bez saradnje svih ovih ljudi ovo delo nikada ne bi moglo da nastane u ovakvom obliku.

Poštovani doktore Rorbah, šta Vas je vodilo kroz život, kakve misli i uverenja, a šta Vas još uvek danas drži tako vitalnim i punim energije. Kako to postići u vremenu današnjem?

U svojoj životnoj i radnoj filozofiji rukovodio sam se jednim citatom velikog pesnika J. V. Getea, u u kome on kaže: „Naše želje su predosećaji sposobnosti koje leže u nama, one su predznak onoga što smo u stanju da postanemo. Ono što možemo i želimo predstavlja se kao naša snaga imaginacije i u budućnosti; osećamo čežnju za onim što smo još u kolevci osetili. Tako se strastveni predosećaj stvarno mogućeg pretvara u ostvarenje sna.“

Šta je posebno interesantno, a vezano za odnose Srbije i Austrije? Kako se oseća Srbin u Austriji. Kao svoj na svome ili…

Od 16/17. veka su Habsburški monarsi postavljali Srbe kao privilegovane seljake-vojnike na granicu austrijskog i otomanskog carstva. Neki su napredovali do oficira, čak i generala carske armije. Carski grad Beč je u 18/19. veku bio kulturni centar Srba. U njemu su živeli i delali crkveni velikodostojnici i knezovi.

U Beču su nastala i poznata literarna dela Dositeja Obradovića, Vuka Stefanovića Karadžića itd, prve srpske novine, kao i dela poznatih slikara kao što su Uroš Predić i Paja Jovanović. Car Franjo Josif i kralj Milan Obrenović finansirali su krajem 19. veka izgradnju srpske pravoslavne crkve Sv. Sava u Beču. Pomagano je i osnivanje srpskih studentskih i radničkih udruženja.

Nacionalizam, šovinizam i imperijalizam krajem 19. veka zatrovali su odnose evropskih naroda.

Tamno poglavlje oba svetska rata sa teškim žrtvama i kod pobednika i kod pobeđenih ipak nije moglo na kraju krajeva da spreči da danas oko 400 000 stanovnika srpskog porekla živi u Austriji. I u Srbiji je u međuvremenu aktivno preko 500 austrijskih firmi.

Da li srpski narod dovoljno zna i pamti? I šta je ono što Vi prepoznajete kao nepopravljivost našeg naroda kroz istoriju do danas.

Tokom više decenija su Srbi dokazali da među njima ima izvanrednih naučnika, umetnika i sportista. Sudbina, koja im je tokom istorije dodelila i prednosti i nedostatke, jesu njihove podele; da se ne kaže rasrtganost na više država i/ili političkih sistema. Ona često sprečava ili ometa harmoničan saživot.

Ja se ipak nadam u mlade srpske intelektualce koji putuju Evropom i koji stiču prijatelje i u zemlji i u inostranstvu. Oni pokazuju da smo u Evropi samo „zajedno jači“ i da kao male izolovane nacionalne države nemamo na svetskom tržištu i u svetskoj politici nikakvu šansu.

Koje nam savete i poruke možete preneti? Šta je za mladog čoveka presudno?

Mladi ljudi treba da kroz studije i praksu, učenje stranih jezika i upoznavanje drugih država stvaraju svoju novu Evropu. Samo tako umesto primitivnog šovinizma, njegovih tirada mržnje i lažnih populističkih fraza, može da nastane društvo pluralizma u kome svako voli svoju domovinu, ali i priznaje vrednost domovine drugih. I, što je naročito važno: postavlja ono što povezuje iznad onoga što razdvaja!

Istoriju ne treba zaboravljati, ali treba graditi bolju i spokojniju budućnost, a profesor Rorbah upravo to i čini. Hvala Vam na tome!

Izvor: Centar za Osiguranje

Istorija osiguranja Austrije →   


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>