Počnite planirati

Rečnik osnovnih pojmova u osiguranju


Aktuar (actuar)
Stručno lice koje poseduje veštine iz oblasti ekonomije, matematike i statistike i koje primenjuje teoriju verovatnoće, statistiku i finansijsku matematiku na pitanja osiguravanja, ulaganja sredstava osiguranja, finansijskog upravljanja, demografije i drugo. Aktuar vrši ocenu finansijskih posledica nepredviđenih događaja, procenu rizika, utvrđivanje adekvatnosti rezervi i ocenu solventnosti. Jedan od osnovnih zadataka mu je dizajniranje i korišćenje matematičkih modela kojima se određuju premijske stope i potrebne rezerve kako bi osiguravajuće društvo moglo u potpunosti da ispuni sve obaveze prema osiguranicima.
 
Bankoosiguranje (bank insurance)
Predstavlja povezivanje banaka i osiguranja uz davanje objedinjene ponude usluga osiguranja i bankarskih usluga. Dinamičan razvoj osiguranja života kao instrumenta investiranja u mnogim razvijenim zemljama je uzrokovao smanjenje ulaganja u banke, što je rezultiralo novim vidom prodaje osiguranja preko banaka. Nudeći najširi mogući izbor finansijskih usluga na jednom mestu banke i osiguravači se nadaju efikasnijem korišćenju potencijala svojih klijenata i time povećanju vlastitih profita. Glavni argumenti za koncept bankoosiguranja su smanjenje troškova i bolja iskorišćenost postojećih kanala prodaje.
 
Bonus (bonus)
Popust na premiju ukoliko osiguranik uopšte nije imao štetu u prethodnom periodu osiguranja ili je nije imao u određenom iznosu. Obračunava se godišnje, prilikom plaćanja premije, u određenom procentu. Bonusom se premija prilagođava pojedinačnom riziku jer je dokazano da osiguranici kojima se ovaj popust unapred odobri od strane osiguravača imaju znatno manji broj šteta od ostalih osiguranika.
 
Bruto premija osiguranja (brutto/gross insurance premium)
Novčani iznos koji ugovarač (osiguranik) plaća osiguravaču za preuzimanje rizika u osiguranje. Predstavlja ukupnu premiju, po jednom ugovoru, ili za pojedinu vrstu ili grupu osiguranja, ili za celo društvo za osiguranje. To je ukupna premija ili cena osiguranja, tj. iznos koji osiguranik plaća u celosti prilikom sklapanja osiguranja ukoliko uplata premije nije drugačije ugovorena. Utvrđuje se prema cenovniku premija osiguravača, odnosno prema tarifama društva za osiguranje i to u jedinstvenom procentu ili novčanom iznosu. U važećem Zakonu o osiguranju koristi se termin premija osiguranja, koja označava zbir funkcionalne premije i režijskog dodatka, pri čemu se funkcionalna premija sastoji od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja.
 
Cedent (cedent)
Osiguravač koji putem reosiguranja cedira (ustupa) jedan deo svog rizika iz zaključenih ugovora o reosiguranju na reosiguravača – cesionara, kako bi smanjio rizike.
 
Cesionar (cesionar)
U delatnosti osiguranja cesionar putem ugovora o reosiguranju kao ugovorna strana preuzima deo osiguravačeve obaveze, odnosno deo njegovog portfelja osiguranja koji ovaj kao cedent nije u mogućnosti ili ne želi sam da snosi, u svrhu smanjenja sopstvenih rizika.
 

Dinamika plaćanja (payment mode/payment schedule)Ugovorom o osiguranju je utvrđeni intezitet kojim će ugovarač osiguranja izmirivati svoje obaveze prema osiguravaču odnosno plaćati ugovoreni iznos premije osiguranja. Može biti jednokratna (kada se iznos plaća u jednoj transakciji za celokupno vreme na koje se ugovara osiguranje) ili višekratna (kada se iznos plaća u mesečnim, kvartalnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama). Da ne bi bilo zabune, kada se neko osiguranje ugovori na godinu dana i premija plati u jednoj transakciji, onda je to jednokratno plaćanje, ali ako je neko osiguranje zaključeno na više godina i u jednoj transakciji je plaćena premija za godinu dana, onda je to višekratno plaćanje jer u svakoj narednoj godini, dok traje osiguranje, postoji obaveza plaćanja godišnje premije.

 

Disperzija rizika (risk dispersion)
U osiguranju predstavlja mogućnost raspodele rizika na što veći broj osiguravača čime svako do njih preuzima na sebe srazmeran i prihvatljiv deo rizika. (pogledajte i pojam reosiguranje)

 

Dobit (profit)

Iznos koji se pripisuje svakoj polisi osiguranja života koja je štednog karaktera nakon druge godine od početka trajanja osiguranja (udeo u dobiti se uobičajeno pripisuje na kraju osiguravajuće/kalendarske godine) i predstavlja vrstu kamate na uložena sredstva. Izračunava se kao prosečan prinos ulaganja matematičke rezerve osiguranja života i kao takva nije zagarantovana od strane osiguravajuće kuće. Drugim rečima za neki nastupajući period se može samo govoriti o očekivanoj dobiti na osnovu prethodnog iskustva jer niko ne može predvideti buduća kretanja na tržištu i prinose koji će biti ostvareni. Kada se radi o dobiti veoma je važno znati da osiguravajuće kuće vode veoma restriktivnu politiku u pogledu ulaganja sredstava klijenata i ona podrazumeva načelo manje ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava klijenata te uglavnom ulažu novac u državne obveznice, depozite ko dbanaka, nekretnine i slično. Dobit se isplaćuje zajedno sa osiguranom sumom ukoliko nastupi osigurani slučaj ili po isteku trajanja osiguranja ili uz otkupnu vrednost polise osiguranja života ukoliko dođe do raskida ugovora. Bitno je znati da ako je uz osiguranje života zaključeno i neko dopunsko osiguranje (nesrećni slučaj, teške bolesti, hirurške intervencije i slično) na njih se ne pripisuje dobit jer ona nisu štednog već riziko karaktera.

 

Dobrovoljno osiguranje / neobavezno osiguranje (voluntary insurance, non-mandatory insurance)
Predstavlja osiguranje koje je zaključeno slobodnom voljom ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika iz isključivo ekonomskih razloga kako bi se zaštitila imovina, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili život. Proističe iz razvijenosti svesti o potrebi za osiguranjem koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa društvom za osiguranje. Prema važećim zakonskim propisima kod nas, osiguranje imovine i osiguranje lica su načelno dobrovoljni s tim da postoje izuzeci koji su strogo uređeni zakonom kada govorimo o obaveznim osiguranjima. Kod nekih grana osiguranja može se javiti da budu i dobrovoljna i obavezna – na primer zdravstveno osiguranje može biti do određenog iznosa obavezno, a preko toga dobrovoljno.

 

Doplatak premije osiguranja (additional premium for payment by installments)
Predstavlja dodatak na premiju osiguranja koja se obračunava za određene rizike (npr. doplatak za otkup učešća u štetnim događajima) ili naknada koju u osiguranju života plaća ugovarač osiguranja kada je ugovorena dinamika plaćanja kraća od godišnje. Drugim rečima ugovarač osiguranja je unapred upoznat da će ukoliko izabere polugodišnju, kvartalnu ili mesečnu dinamiku plaćanja biti u obavezi da plati i doplatak koji se izražava u procentu od premije osiguranja.

 

Dopunsko osiguranje/pokriće (supplementary insurance/coverage)
Predstavlja mogućnost ugovaranja dopunskih rizika uz osnovne rizike i nije ih moguće ugovoriti bez prethodno ugovorenih osnovnih rizika, pri čemu je uslovima osiguranja definisano koji su to rizici. Osiguranje dopunskih rizika je prepušteno slobodnoj volji ugovarača osiguranja koji prema sopstvenim potrebama bira dopunske osigurane rizike.

 

Datum početka osiguranja (date of start of insurance)
Označava dan i vreme kada kreće osiguravajuća zaštita, odnosno od kada osiguravač počinje da nosi ugovoreni rizik. On se često ne poklapa sa datumom zaključenja ugovora o osiguranju i ako se drugačije ne utvrdi, ugovor proizvodi pravno dejstvo tek po isteku dvadeset četvrtog sata dana označenog kao početak osiguranja. To praktično znači da obaveza osiguravača za štetni događaj za osiguranje koje počinje npr. 31. decembra počinje tek posle ponoći tj. praktično od 1. Januara naredne godine. U tom slučaju osiguranje traje do dvadeset četvrtog sata onog dana koji je u polisi naveden kao datum isteka osiguranja (do ponoći tog dana).

 

Delimična šteta (partial damage)
Javlja se kada je ostvarenjem osiguranog slučaja prouzrokovano samo oštećenje, a ne i potpuno uništenje osiguranog predmeta ili kada je kod osiguranja više stvari uništena samo jedna stvar. Delimičen štete su daleko češće od potpunih (totalnih) šteta što značajno utiče na utvrđivanje visine premije, na procenu rizika i planiranje budućih obaveza osiguravača. Za razliku od potpunih, delimične štete ne prekidaju odnose osiguranja što znači da ugovor i dalje ostaje na snazi. Mogu se javiti kod većine vrsta osiguranja.

 

Evropski izveštaj o nezgodi (european report on accident)
Jedinstveni obrazac u Evropi za isprave i utvrđivanje činjenica vezanih za saobraćajne nezgode. Svrha mu je da olakša razmenu podataka između osiguravača i drugih zainteresovanih u slučaju saobraćajne nezgode posle koje policija nije napravila zapisnik. Sadrži sve potrebne podatke o vozačima, osiguravačima, mestu udesa, svedocima, oštećenjima i slično. Potpisuju ga svi vozači koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi.

Fakturisana premija (invoiced premium)
Prihod osiguravača u pojedinom obračunskom periodu i zasniva se na pisanom dokumentu ili fakturi (knjigovodstvena isprava koja je osnov fakturisane premije u knjigovodstvu osiguravača) na osnovu koje ugovarač osiguranja plaća premiju za taj obračunski period.

 

Franšiza (franchise)
Deo štete koji, na osnovu zaključenog ugovora, osiguranik snosi sam. Predstavlja učešće osiguranika u šteti i taj deo se pojavljuje kao određeni novčani iznos ili procenat štete. Može biti dobrovoljna kada osiguravač dopušta ugovaraču osiguranja da sam odabere visinu franšize, u granicama koje određuje praksa osiguranja, ili obavezna franšiza kada osiguravač na početku odmah nameće franšizu u određenom iznosu kako bi uopšte prihvatio rizik u osiguranje.
Postoje:
• integralna franšiza kada se do naznačenog iznosa šteta ne pokriva, a preko tog iznosa šteta se pokriva u punom iznosu
• odbitna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti do naznačenog (apsolutnog) iznosa
• proporcionalna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti u određenom procentu od nastale štete.

 

Funkcionalna premija (functional premium)
Deo premije namenjen sprovođenju osnovne funkcije osiguranja. Sastoji se od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja.

 

Generalna polisa (general policy)
Podrazumeva osiguranje robe u transportu i odnosi se na sve pošiljke koje osiguranik šalje i prima u određenom vremenskom periodu.

 

Garantna rezerva (guarantee reserve)
Predstavlja zakonom utvrđeni oblik rezerve koju moraju posedovati svi osiguravači i koja služi obezbeđenju trajnog izvršavanja tekućih i budućih obaveza društva za osiguranje. Zakonom su takođe određeni najniži iznosi garantne rezerve po vrstama osiguranja.

 

Garantni fond (guarantee fund)
Fond iz kojeg se u skladu sa zakonom obezbeđuje obeštećenje osobama koje pretrpe štetu nastalu upotrebom neosiguranog ili nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, kao i vozila osiguranih kod osiguravača koji su u međuvremenu otišli u stečaj. Sredstva garantnog fonda obezbeđuju se iz doprinosa osiguravača i drugih izvora u skladu sa zakonom, a fond se nalazi pri Udruženju osiguravača Srbije.

 

Granična polisa (border policy)
Isprava o osiguranju koju vozač, odnosno vlasnik motornog vozila uzima na graničnom prelazu, ukoliko nema ili ne može da dokaže da ima zaključeno osiguranje od autoodgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje država u koju ulazi priznaje.

 

Grupno osiguranje (group insurance)
Predstavlja osiguranje kojim se jednim jedinstvenim ugovorom o osiguranju pokriva veći broj ljudi koji po prirodi pripadaju nekoj skupini (zaposleni preduzeća, članovi udruženja i drugo). Grupnim osiguranjem ugovarač osiguranja plaća premiju osiguranja za sve osiguranike, tačno određene ili tačno opisane, dok osiguravač svoju obavezu izvršava pojedinačno prema svakom članu grupe. Zbog manjih troškova pribave i drugih prednosti za osiguravača, kod grupnog osiguranja se odobravaju niže premijske stope i drugi povoljniji uslovi u odnosu na pojedinačno osiguranje.

 

Integralna franšiza (nondeductible franchise)

pogledajte franšiza

 

Intezitet štete (level of damage)
Predstavlja stepen/procenat oštećenja koje je pretrpio predmet osiguranja u osiguranom slučaju.

 

Istek/prestanak osiguranja (end/termination of insurance)

pogledajte trajanje osiguranja

 

Izjava o poravnanju (statement of settlement)
Pisana potvrda kojom osiguranik izjavljuje da su prijemom navedenog novčanog iznosa namirena sva njegova potraživanja iz štetnog događaja i njom se osiguranik, uz postizanje poravnanja, odriče svih tekućih i budućih zahteva prema osiguravaču iz nastalog osiguranog slučaja.

 

Jednokratna premija osiguranja (single insurance premium)

pogledajte dinamika plaćanja

 

Kapitalizovana/redukovana vrednost polise osiguranja (insurance policy reduced value)

pogledajte kapitalizacija osiguranja.

 

Kapitalizacija osiguranja (insurance reduction)
Postupak u osiguranju života ili rentnom osiguranju gde se status aktivnog osiguranja menja u kapitalizovan/redukovan status kao posledica prestanka plaćanja premije osiguranja kada se osigurana suma redukuje po unapred utvrđenoj tabeli redukovanih vrednosti koja se dobija uz polisu osiguranja i kao takva važi do isteka perioda trajanja osiguranja, nastanka osiguranog slučaja i otkupa polise. Redukovane polise životnog osiguranja se shodno određenim uslovima osiguravača mogu ponovo aktivirati.

 

Karenca (waiting period)
Razdoblje na početku ugovorenog trajanja osiguranja za vreme kog osiguravač nije u obavezi ili je samo u delimičnoj obavezi prema osiguraniku, ako nastupi osigurani slučaj.

 

Kargo polisa (cargo insurance policy)
Podrazumeva osiguranje određene robe osiguranika u transportu.

 

Kolektivno osiguranje (collective insurance)
Predstavlja ugovaranje osiguranja za više lica ili više stvari koji su pokriveni jednim osiguranjem.

 

Korisnik osiguranja (insurance beneficiary)
Fizičko ili pravno lice kojem pripada naknada iz osiguranja. Kada je korisnik osiguranja istovremeno i ugovarač osiguranja, tada govorimo o jednom licu - osiguraniku. Međutim, kod ugovora o osiguranju u svoje ime, a za tuđ račun, ugovarač osiguranja nije ujedno i korisnik osiguranja, a čak ne mora unapred biti poznat ni osiguravaču ni korisniku osiguranja, dovoljno je da je ugovorom o osiguranju definisano na koji način se korisnik osiguranja određuje. U osiguranju života, česte su situacije kada je korisnik osiguranja treće lice, npr. rođak, član porodice, staratelj, dobrotvorna ustanova ili neko drugo lice i u takvim slučajevima se takođe upotrebljava pojam korisnik osiguranja.

 

Katastrofalni rizik (disaster risk)
Radi se o pojedinačnoj opasnosti koja preti većoj masi ljudi ili imovine, čime ugrožava i finansijsku snagu osiguravača. Kod takve opasnosti ne postoji redovno izravnanje rizika delovanjem zakona velikih brojeva, već, nasuprot tome, što ih je više, raste i mogućnost povećanja obaveze osiguravača. Tu najčešće spadaju prirodne nepogode, npr. poplave, zemljotresi, oluje, lavine, klizanje tla, odron zemljišta i sl. kao i veći požari ili eksplozije u velikim industrijskim objektima, rušenje putničkog aviona sa putnicima, ratni, atomski rizici itd. Ako prihvate katastrofalne rizike u osiguranje, da bi bili u stanju da pokriju svoje obaveze, osiguravači najčešće sprovode reosiguranje ili saosiguranje, stvaraju rezerve za katastrofalne gubitke, nastoje da postignu razuđenost osiguranih objekata, ograničavaju svote osiguranja i slično.

 

List/potvrda pokrića (cover note/binder)
Isprava koja se izdaje kada nema dovoljno vremena za izradu polise osiguranja ili kada je neophodno naknadno pribaviti određene podatke,a u interesu i osiguranika (odmah dobija osiguravajuću zaštitu) i osiguravača (stiče pravo na naplatu premije) je zaključenje ugovora o osiguranju. Sobzirom da sadrži bitne elemente ugovora o osiguranju u praksi se kasnije zamenjuje sa polisom. Može se koristiti u svim vrstama osiguranja ali u praksi najveću primenu ima kod transportnih osiguranja.

 

Malus (malus)
Doplatak na premiju koji plaća osiguranik ukoliko je prijavljena najmanje jedna šteta za koju je odgovoran osiguranik.

 

Matematička rezerva (mathematical/policy reserve)
Vrsta tehničke rezerve koja se obrazuje i obračunava za izmirenje budućih obaveza po osnovu dugoročnih ugovora o životnom osiguranju.

 

Materijalna šteta (material damage)
Šteta na stvarima, koja je proistekla iz njihovog uništenja ili oštećenja ili koja je nastala zbog povrede imovinskog prava oštećenog lica. U određenim slučajevima, materijalna šteta može nastati i kao posledica nematerijalne štete koju je određeno lice pretrpelo kao što je npr. gubitak zarade zbog radne nesposobnosti lica prouzrokovane telesnom povredom.

 

Merodavna premija (competent premium)
Predstavlja premiju tekuće godine uvećanu za prenosnu premiju prethodne i umanjenu za prenosnu premiju naredne godine. Merodavna premija se pripisuje određenoj poslovnoj godini pri čemu se njoj, prilikom bilansiranja, pribraja i nezarađena premija preneta iz prethodne godine za rizike u tekućoj godini, kao što se i isključuje nezarađena premija u tekućoj godini koja se prenosi za narednu godinu.

 

Nadosiguranje (overinsurance)
Javlja se kada je osigurana suma veća od vrednosti osigurane stvari, a u slučaju nastanka štete isplaćuje se iznos nadoknade samo do stvarne vrednosti osigurane imovine.

 

Naknada/nadoknada iz osiguranja (insurance indemnity)

Vrednost izražena u novcu na koju osiguranik ili korisnik osiguranja ima pravo ukoliko nastupi osigurani slučaj. U imovinskom osiguranju se ne može dobiti više od stvarnog obima nastale štete i to u granicama sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari, pa stoga naknada i zavisi od visine same štete, visine sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari, a svaki od ovih elemenata može biti gornja granica obaveze osiguravača u smislu naknade iz osiguranja. Kod osiguranja nezgode na visinu naknade utiče visina osigurane sume kao i obim posledica nesrećnog slučaja pri čemu se isplaćuje srazmerni deo naknade u odnosu na obim posledica. U osiguranju života naknada predstavlja unapred ugovorenu osiguranu sumu ili rentu koja se isplaćuje osiguraniku ili korisniku osiguranja.
Definiše se i kao naknada iz osiguranja kao ispunjenja osnovnog osiguravajućeg zadatka u premijskom osiguranju.

 

Nesrećni slučaj (accident)
Svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavistan događaj, koji delujući naglo i iznenada na osiguranikovo telo, uzrokuje njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili oštećenje zdravlja koje zahteva medicinsku pomoć.

 

Nosilac stvarnih prava na osiguranoj stvari (actual title holder)
Titular koji se može pojaviti kod osiguravača sa zahtevom za naknadu nastale štete kada je postojalo založno pravo na osiguranoj stvari osiguranikovih poverilaca pre nastanka osiguranog slučaja. Veoma često poverioci, u cilju zaštite vlastitih interesa traže da osiguranik/ugovarač osiguranja izvrše vinkulaciju (prenos prava) polise osiguranja u korist poverioca/poverilaca.

 

Obavezno/prinudno osiguranje (compulsory/obligatory/mandatory insurance)
Osiguranje lica ili imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje učesnika u osiguravajućem odnosu. Zakonska obaveza osiguranja prisutna je u svim državama. U Srbiji je propisano da se obavezno osiguravaju vlasnici odnosno korisnici motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, putnici u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za štetu nanetu trećim licima, položena sredstva građana kod banaka i drugih finansijskih ustanova itd.

 

Obračunata šteta (calculated damage)
Iznos koji se dobije posle izvršenog postupka obračuna štete i koji predstavlja obavezu osiguravača prema osiguraniku.

 

Odbitna franšiza (franchise deductible)

pogledajte franšiza

 

Očekivana dobit (anticipated profit)

pogledajte dobit

 

Opšti uslovi osiguranja (general terms and conditions)

pogledajte uslovi osiguranja

 

Osigurana suma/svota/iznos (sum insured)
Predstavlja novčani iznos kao gornji iznos osiguravačeve obaveze koji se isplaćuje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani događaj. Unosi se u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju, odnosno zakonom predviđa način njenog utvrđivanja kada nastupi osigurani događaj. U određenim slučajevima može biti prekoračena usled troškova nastalih povodom otklanjanja ili umanjenja štete preduzetih po nalogu osiguravača.

 

Osigurani/pokriveni rizik/opasnost (insured/covered risk/peril)
Predstavlja moguć, neizvestan i budući događaj, koji ne zavisi od isključive volje osiguranika i koji nanosi štetu, a čijim nastupanjem kroz osigurani slučaj nastaje obaveza osiguravača da isplati štetu. Svi rizici su detaljno obrađeni u uslovima osiguranja kojima se tačno utvrđuje od kojih se opasnosti može izvršiti osiguravajuća zaštita. Prilikom utvrđivanja osiguranih rizika u uslovima osiguranja ili se vrši nabrajanje rizika sa tačno utvrđenim obimom svake pojedinačne opasnosti ili se osiguravaju svi rizici osim navedenih i izričito isključenih.

 

Osiguranje (insurance)

Forma upravljanja rizikom koja se koristi za ograničenje potencijalnih gubitaka. Osiguranjem se vrši prenos rizika od gubitka sa jednog entiteta na drugi, u zamenu za premiju ili garantovani, merljivi gubitak kojim se sprečava veći ili moguć nenadoknadiv gubitak. Osiguranje je udruživanje rizika slučajnih gubitaka transferisanjem takvih rizika na osiguravače (osiguravajuće kompanije), koji su saglasni da obeštete osiguranike za takve gubitke, obezbede druge novčane koristi kada se štete pojave, ili da pružaju usluge povezane sa takvim rizicima.

 

Osigurani slučaj/događaj (insured event/case)
Nastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravača da osiguraniku isplati odštetu ili učini šta drugo. Osigurani slučaj je neizvestan i nezavisan od volje ugovarača osiguranja, to je događaj čije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvaćen osiguranjem.

 

Osiguranik (insured/assured)

Fizičko ili pravno lice koje zaključuje Ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun, obezbeđujući se od neželjenog dejstva pokrivenih rizika.

 

Osiguravač (insurer/assurer)
Pravno lice koje se Ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu štete, odnosno isplatu ugovorenog novčanog iznosa korisniku osiguranja odnosno osiguraniku i to kada se ostvari obuhvaćeni rizik. Osiguravači se razlikuju po veličini, vrsti i obimu rizika koje pokrivaju, a mogu se baviti jednom ili sa više grana osiguranja. Imajući u vidu njihov izuzetan društveni i privredni značaj, delovanje osiguravača podleže posebnom državnom nadzoru, uz neophodnost raspolaganja dozvole za rad osiguravača.

 

Oštećeno lice (damaged person)
Lice koje je pretrpelo štetu od strane trećeg lica (štetnika) i koje podnosi zahtev za naknadu štete.

 

Osnovno osiguranje/pokriće (basic insurance/coverage)
Predstavlja onu grupu rizika koja se po predmetnom ugovoru o osiguranju uvek i obavezno pokrivaju osiguranjem i kao takvi se ne mogu pojedinačno isključiti iz samog osiguranja.

 

Otkup polise (surrender)
Mogućnost da ugovarač osiguranja raskine ugovor o osiguranju života i povuče deo do tada uplaćenih sredstava kroz otkup polise pri čemu je iznos povraćenih sredstava utvrđen kroz otkupnu vrednost polise uz prethodno ispunjenje minimalnog broja uplaćenih premija po zaključenju osiguranja. Ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi uz otkupnu vrednost se uvek isplaćuje i do tada ostvarena i pripisana dobit.

 

Otkupna vrednost polise (surrender value)
Iznos određen u posebnoj tabeli koja se dobija uz polisu osiguranja života i po kojoj je moguće izvršiti otkup polise po vrednosti datoj u tabeli otkupnih vrednosti za godinu u kojoj se vrši otkup polise, a nakon ispunjenja minimalnog broja plaćenih premija po zaključenju osiguranja. Otkupna vrednost je po pravilu uvek manja od do tada uplaćene premije osiguranja.

 

Parametarsko osiguranje (parametric insurance)
Osiguranje koje ne pokriva stvarnu štetu pretrpljenu ostvarenjem osiguranog slučaja, već se unapred ugovara da će se isplata osiguranja izvršiti nakon pojave događaja koji predstavlja osigurani rizik i koji je, u stvari, “okidač” za plaćanje. Ovom vrstom osiguranja su uglavnom pokrivaju prirodne katastrofe koje uzrokuju jednu ili vise sukcesivnih šteta. Pravila parametarskog osiguranja se, međutim, primenjuju i na druge uobičajne rizike, naročito pri osiguranju poljoprivrednih kultura, koji nisu iz kategorije katastrofa, ukoliko je ishod pokrivenog rizika u skladu sa primenjenim parametrom ili indeksom parametra.

 

Početak osiguranja (begining of insurance)

pogledajte trajanje osiguranja.

 

Podosiguranje (underinsurance)
Podrazumeva da je u trenutku zaključenja osiguranja, vrednost osiguranog predmeta bila veća od sume osiguranja, te će eventualna naknada biti srazmerno smanjena prema odnosu ugovorene osigurane sume i stvarne vrednosti osiguranog predmeta.

 

Polisa osiguranja (insurance policy)
Predstavlja osnovnu ispravu u pisanoj formi kojom se određuju prava i obaveze učesnika i koja kao takva prati posao osiguranja. Može biti u obliku ugovora o osiguranju ili dokaznog sredstva o sklopljenom osiguranju kada sadrži sve najvažnije podatke iz zaključenog ugovora. Može predstavljati ispravu o dugu kada se bez nje ne može naplatiti naknada štete od osiguravača ili legitimacijsku hartiju kada se njom dokazuje pravo na potraživanje iz osiguranja. Pojavljuje se i kao hartija od vrednosti a koristi se i kao dokaz izvršene ugovorene obaveze kada u određenom poslu postoji obaveza osiguravanja. Izdaje se na obrascu koji samostalno sastavljaju osiguravači osim kada su zakonski postavljeni određeni uslovi za oblik u kom se sačinjava.

 

Ponuda osiguranja (insurance proposal)
Pismena ili usmena izjava volje kojom se traži/nudi zaključenje ugovora o osiguranju.

 

Posebni uslovi osiguranja (particular terms and conditions)

pogledajte uslovi osiguranja

 

Posrednik u osiguranju (insurance broker/intermediary)
Lice koje se bavi dovođenjem u vezu osiguranika/ugovarača osiguranja sa osiguravačem u cilju pregovaranja o uslovima za zaključenje ugovora o osiguranju,a na osnovu naloga bilo osiguranika/ugovarača osiguranja, bilo osiguravača.

 

Posebni uslovi osiguranja (special conditions of insurance)
Predstavljaju ugovorne odredbe kojima se dodatno uređuje odnos između osiguravača i osiguranika i to u delu koji nije definisan ujednačenim i uopštenim odredbama iz opštih uslova osiguranja. O njima se posebno pregovara tokom zaključenja ugovora o osiguranju i oni čine njegov sastavni deo. Prilagođeni su jednom ugovoru ili određenom broju pojedinačnih ugovora, a njima se osiguravajuće pokriće po pravilu proširuje, mada se može i suziti.

 

Potpuna šteta (full damage)
Uništenje osigurane stvari ili njen nestanak, odnosno gubitak bez izgleda da se do stvari ponovo dođe. Kao potpuni gubitak ponekad se smatra i izvedeni potpuni gubitak, tj. situacija u kojoj su troškovi popravke oštećene stvari viši od njene vrednosti (ekonomski totalna šteta).

Predmet osiguranja (insured subject matter)
Određeno materijalno dobro, odnosno materijalni interes, odgovornost, čovekovo zdravlje ili život koji su izloženi mogućnosti ostvarenja rizika. Predstavlja jedan od osnovnih elemenata ugovora o osiguranju.

 

Premija osiguranja (insurance premium)
Novčani iznos koji ugovarač osiguranja treba da plati za osiguranje. Sastoji se od funkcionalne premije i režijskog dodatka, pri čemu se funkcionalna premija sastoji od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja. Tehnička premija osiguravaču služi za podmirenje obaveza iz ugovora o osiguranju (za isplatu odšteta, ugovorenih suma osiguranja), kao i za izmirenje obaveza prema reosiguravaču za sve reosigurane rizike. Doprinos za preventivu služi za finansiranje aktivnosti namenjenih za prevenciju odnosno sprečavanje rizika. Režijski dodatak je deo premije koji je namenjen za obavljanje poslova osiguranja odnosno za troškove sprovođenja osiguranja.

 

Pripisana dobit (accrued profit)
Iznos koji se pripisuje ugovaraču osiguranja kao rezultat oplodnje uloženog kapitala kroz programe osiguranja života i kao takav ne može više biti umanjen ili izgubljen bez obzira na buduće rezultate poslovanja osiguravača odnosno buduće uspešnosti u plasmanu uloženog kapitala. Obračunava se i pripisuje na godišnjem nivou, izuzev neposredno po zaključenju osiguranja života, kada se prvi pripis radi nakon proteka dve ili tri godine, u zavisnosti kako je određeno uslovima osiguranja.

 

Pristupna starost osiguranika (entry age of the insured)
Razlika između kalendarske godine početka osiguranja i godine rođenja osiguranika.

 

Premijska tarifa
Premijskom tarifom se određuje visina premije polazeći od jedinstvenih merila za sve osiguranike u istoj vrsti osiguranja i obuhvata premijske stope ili premije u novčanom iznosu, postupak utvrđivanja premijske stope ili iznosa premije, merila za obračunavanje popusta ili doplatka na premiju, najniže stope premije do kojih se može ići primenom bonusa, najviše stope u slučaju nepovoljnog tehničkog rezultata i drugo. Utvrđuje se primenom aktuarske matematike, od različitih aktuarskih metoda, osiguravačevih posebnosti i vrste osiguranja.

 

Procena rizika (risk assessments)
Ispitivanje tj. utvrđivanje veličine opasnosti kao uzroka štete koju sa sobom nosi predmet osiguranja ili osigurano lice na osnovu čega osiguravač donosi odluku o preuzimanju rizika u osiguranje. Obično ga obavlja stručno lice koje utvrđuje stepen verovatnoće nastanka štete i ekonomske posledice ostvarenja rizika.

 

Procenitelj rizika (risk manager)
Lice koje vrši procenu izloženosti riziku predmeta osiguranja pri čemu on vrši fizičku i pravnu identifikaciju predmeta osiguranja, utvrđuje sva eventualna prava na predmetu osiguranja, vremenski okvir u kome se vrši procena i u kome će postojati osiguravajuće pokriće, utvrđuje samu svrhu procene, prikuplja i analizira sve potrebne podatke za primene metoda procene kako bi mogao doneti zaključak o vrednosti predmeta osiguranja kao i o stepenu izloženosti rizicima za koje se traži osiguravajuće pokriće.

 

Procenitelj štete (damage analyst)
Lice koje kada dođe do nastanka štete koja se prema uslovima osiguranja smatra pokrivenom vrši procenu stvarno nastale štete, kako bi ista bila prepoznata i prihvaćena od strane osiguravača, odnosno kako bi ugovor o osiguranju bio realizovan na način da se predmetna šteta nadoknadi prema proceni koju je procenitelj dao.

 

Prvi rizik (maximum foreseeable loss (MFL))
Predstavlja iznos koju određuje ugovarač osiguranja/osiguranik,a označava najvišu pretpostavljenu (moguću) štetu koju može pretrpeti u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja i kao takav se često koristi kod zaključenja osiguranja, jer ugovaraču osiguranja obezbeđuje plaćanje povoljnije premije, a osiguravaču utvrđuje maksimalni iznos štete koji je u obavezi da nadoknadi.

 

Proporcionalna franšiza (proportional franchise)

pogledajte franšiza

 

Reosiguranje (reinsurance)
Zasebna delatnost u okviru sistema osiguranja koja podrazumeva da osiguravač prenosi na reosiguravača deo rizika koji je prethodno preuzeo zaključenjem osiguranja i za to plaća reosiguravaču premiju reosiguranja. U praksi reosiguravač može dalje preneti deo rizika na sledećeg reosiguravača (retrocesija), ovaj opet na sledećeg i tako redom, čime se postiže neophodna homogenizacija i disperzija rizika koja omogućava stabilno funkcionisanje sistema osiguranja čak i za slučaj nastanka katastrofalnih šteta (vertikani princip disperzije rizika). Inače svaki osiguravač je u obavezi da višak rizika koji prelazi njegove sposobnosti da isti pokrije iz sopstvenih sredstava (samopridržaj) pokrije reosiguranjem kod reosiguravača.

 

Reosiguravač (reinsurer)
Reosiguravajuća kompanija koja preuzima deo obaveze po određenom riziku koji nosi osiguravač, za šta dobija premiju reosiguranja.

 

Režijski dodatak (loading for expenses of management/overhead allowances)

pogledajte bruto premija

 

Rizik (risk, danger, hazard, peril)
Predstavlja šansu da nešto što će se desiti može imati uticaj na ostvarenje postavljenih ciljeva, a može se meriti u odnosu na posledice i verovatnoću nastanka. Rizik predstavlja događaj koji se može, ali ne mora ostvariti, čije posledice mogu biti negativna i pozitivna odstupanja od postavljenog cilja, odnosno željenog ili očekivanog ishoda. U osiguranju rizik se obično povezuje sa verovatnoćom nastanka štete, odnosno neizvesnošću da li će se šteta desiti ili ne, čime se fokus rizika u osiguranju stavlja na potencijalne negativne ishode.

 

Samopridržaj (self-retention)
Obim osiguranja koji primarni osiguravač zadržava u svom portfelju prilikom zaključivanja ugovora o reosiguranju. Samopridržaj je najveći iznos pojedinačnih rizika ili čitavog portfelja rizika koji osiguravač može da pokrije sopstvenim sredstvima bez ugrožavanja svoje solventnosti.

 

Saosiguranje (coinsurance)
Oblik distribucije rizika putem zajedničkog učešća većeg broja osiguravača u pokriću određenog rizika, odnosno određene polise osiguranja. Svaki osiguravač koji učestvuje u poslovima saosiguranja deli rizik, premiju i naknadu štete po jednom ugovoru o osiguranju. Vodeći osiguravač zaključuje sa osiguranikom ugovor o osiguranju i njemu drugi saosiguravači poveravaju naplatu premije i rešavanje šteta, pri čemu se međusobna raspodela rizika između saosiguravača uređuje posebnim ugovorom. Kod saosiguranja svote do kojih jemče pojedini saosiguravači nikada ne prelaze ukupnu ugovorenu vrednost osigurane stvari ili imovinske koristi što je važna razlika između saosiguranja i dvostrukog osiguranja gde se, takođe, na strani osiguravača javlja više učesnika.

 

Skadenca (expiry)
Period važenja ugovora o osiguranju, odnosno period za koji važi osiguravajuće pokriće.
Suma osiguranja /svota/iznos osiguranja (sum insured)
Predstavlja novčani iznos kao gornji iznos osiguravačeve obaveze koji se isplaćuje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani događaj. Unosi se u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju, odnosno zakonom predviđa način njenog utvrđivanja kada nastupi osigurani događaj. U određenim slučajevima može biti prekoračena usled troškova nastalih povodom otklanjanja ili umanjenja štete preduzetih po nalogu osiguravača.

 

Šteta (loss,damage)
Svaka negativna promena na imovini ili licu koje je predmet osiguranja, a uzrokovana je nekim događajem ili nečijoj radnjom. Nastankom štete i uz ispunjenje uslova utvrđenih ugovorom o osiguranju, stvara se obaveza osiguravača da osiguraniku/korisniku osiguranja isplati odštetu, čija visina će opet zavisiti od vrste same štete i njenog obima. Kada govorimo o imovinskom osiguranju štete se u osnovi mogu deliti na potpune (totalne) štete koje predstavlja uništenje osigurane stvari i delimične štete koja predstavlja oštećenje same stvari. Moguće je izvršiti podelu šteta i po drugim merilima, pa tako poznajemo materijalne i nematerijalne štete, neposredne i posredne štete i slično. Kod osiguranja lica, šteta nije adekvatan pojam, odnosno u bukvalnom smislu je i nema, već postoji obaveza osiguravača da isplati naknadu ili osiguranu sumu u zavisi od ostvarenja rizika (povreda, bolest, smrt) ili istekom ugovorenog vremenskog perioda( doživljenje).

 

Totalna šteta (total loss)
Označava potpuno uništenje predmeta osiguranja usled ostvarenja osiguranog rizika, odnosno uništenje u takvom stepenu da je ekonomski potpuno neopravdano vršiti njegovu popravku i vraćanje u prvobitno stanje.

 

Trajanje osiguranja (duration of insurance)
Vremenski period u kojem osiguravač daje pokriće od osiguranih rizika. Osiguranje se može ugovoriti na određeno i neodređeno vreme, a u zavisnosti od dužine trajanja osiguranja razlikuje se kratkoročno osiguranje sa rokom do jedne godine, višegodišnje sa periodom dužim od jedne godine i neodređeno kod koga nije određen rok trajanja već samo početak samog osiguranja.

 

Trajni nalog (standing order/direct debit)
Ovlašćenje koje vlasnik računa daje banci da u njegovo ime i za njegov račun izmirije određene prispele obaveze, odnosno izvrši transfer novca u utvrđenom iznosu i u tačnim vremenskim intervalima sa njegovog računa na račun naznačen u ovlašćenju.

 

Ugovarač osiguranja (policy holder)
Pravno ili fizičko lice koje sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju i preuzima obavezu plaćanja ugovorene premije osiguranja pri čemu on ne mora imati i pravo na nadoknadu iz osiguranja. U praksi u svojstvu i ugovarač osiguranja i korisnika osiguranja pojavljuje se ista osoba, odnosno osiguranik, ali u praksi ugovarač osiguranja i osiguranik ne moraju biti ista osoba, odnosno negde se opet korisnik osiguranja pojavljuje kao zasebna osoba. Zbog toga se pojam ugovarač osiguranja koristi onda kada lice koje zaključuje ugovor o osiguranju i korisnik osiguranja nisu isto lice.

 

Ugovor o osiguranju (insurance contract)
Kod nas se odnosi osiguranja zasnivaju ugovorom kao pravnim poslom, bez obzira na to da li je reč o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane – osiguranik se obavezuje da plaća premiju osiguranja, a osiguravač da snosi posledice ostvarenja rizika.

 

Uslovi osiguranja (insurance/policy conditions/terms and conditions)
Skup klauzula u ugovoru o osiguranju kojima se uređuju prava i obaveze i detaljno definišu odnosi između osiguranika kao ugovarača osiguranja i osiguravača. Opšte uslove osiguranja donosi osiguravač unapred po pojedinim vrstama osiguranja dok se o posebnim uslovima osiguranja ugovorne strane sporazumevaju, kada se i utvrđuje konačan sadržaj polise i primena dodatnih klauzula.

 

Vansudsko poravnanje (extrajudicial settlement)
Nagodba kojom se u osiguravajućoj delatnosti između učesnika u sporu, bez učestvovanja suda, uređuju obligacijski odnosi i time usvaja obostrano prihvatljivo rešenje. Postizanjem vansudskog poravnanja osiguranik se odriče svih sadašnjih ili budućih zahteva prema osiguravaču.

 

Verovatnoća (expectance)
Izgled da će se desiti neki događaj, izražen brojčanom merom. U osiguranju se koristi statistička verovatnoća koja zajedno sa statistikom predstavlja temelj savremenog osiguranja.

 

Veštačenje (expertise)
Postupak kojim se razjašnjavaju sve sporne i nejasne činjenice pri prihvatanju rizika u osiguranje, a naročito prilikom procene štete na osiguranom objektu i telesnih povreda ili smrtnog slučaja kod osiguranog lica kada je potrebno odgovarajuće stručno znanje.

 

Vinkulacija (policy vinculation)
Kod ugovora o osiguranju radi se o odredbi kojom se osiguranikovo pravo potraživanja prenosi na neko treće lice, čime se to pravo ograničava. Kod rešavanja štete nastale po osnovu vinkulirane polise osiguravač je dužan da pre davanja naloga za isplatu pribavi saglasnost onoga na koga glasi vinkulacija. Naročito se koristi od strane banaka koje kao davaoci kredita obezbeđuju svoja potraživanja vinkuliranim polisama osiguranja u slučaju da dođe do uništenja ili oštećenja predmeta za koji je kredit odobren.

 

Visina premije (premium)
Iznos koji se utvrđuje postupkom tarifiranja i koji je ugovarač dužan da plati osiguravaču kako bi bio obezbeđen. Polazeći od razvrstavanja rizika u tarifne grupe, primenjuju se odgovarajuće premijske stope u svrhu ispravnog obračunavanja premije. Postoje osnovna i dopunska premija i mogu je određivati i drugi činioci, kao što su npr. određeni popusti (bonusi) ili doplaci na premiju.

 

Visina štete (amount of damage)
Novčani iznos koji je šteta dostigla. Ako se radi o osiguranoj šteti, njena visina načelno odgovara visini odštete, iako se ta dva iznosa ne moraju poklapati.

 

Zanimanje (occupation)
Delatnost koju osiguranik obavlja u trenutku potpisivanja ponude za osiguranje, i ovo je veoma važno sobzirom na opasnosti kojima osiguranik može biti izložen zbog posla koji radi,a od toga opet i zavisi visina premije koju će se plaćiti za predmetno osiguranje.

 

Zastupnik u osiguranju (insurance agent)
Pravno ili fizičko lice koja na osnovu ugovora o zastupanju učestvuje u zaključivanju ugovora o osiguranju u ime i za račun osiguravača.

 

Zelena karta (green card)
Potvrda koja služi kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti priznatom u zemlji u koju vozilo ulazi, s ciljem olakšavanja kretanja vozila preko granice. Zelena karta (međunarodna karta osiguranja) je međunarodna isprava (potvrda) osiguranja od autoodgovornosti. Sam obrazac predstavlja dokaz o zaključenom osiguranju od autoodgovornosti tj. dokaz da vozilo poseduje validno osiguravajuće pokriće u toku njegove upotrebe u inostranstvu.