Počnite planirati

Osiguranje je saveznik u nevolji… | Duško Jovanović | generalni sekretar UOS


Osiguranje je saveznik u nevolji… | Duško Jovanović | generalni sekretar UOS

Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne, ali sa druge strane može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja

 Intervju SVET OSIGURANJA | Duško Jovanović | generalni sekretar Udruženja Osiguravača Srbije

Procesi ukrupnjavanja finansijskog tržišta traju već godinama i u Srbiji i nisu zaobišli ni sektor osiguranja, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije u intervjuu za Svet osiguranja. U prethodne dve ili tri godine, UNIQA je preuzela Basler osiguranje, Wiener städtische osiguranje je preuzelo Axa osiguranje, AS se povukao sa tržišta, a Takovo osiguranje je ugašeno.

Koncentracija tržišta je trend savremenog poslovanja u svetu, bez obzira na delatnost, jer treba odgovoriti na sve izazove i izmenjene potrebe klijenata. Kod osiguravača, to su, primera radi, zahtevi za novim proizvodima, promenjen način razmišljanja o riziku zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova ili produženi životni vek ljudi, što dovodi promena u segmentu životnog i zdravstvenog osiguranja, ističe Duško Jovanović.

On dodaje da će proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediti viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne, ali sa druge strane može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. “To su procesi koje treba očekivati narednih godina”, kaže Jovanović.

Premija osiguranje života je u prošloj godini, nakon godina konstantnog rasta, pala. Razlozi su manje više poznati – smanjen broj jednokratnih polisa, pad kamatnih stopa. Šta bi trebalo promeniti konkretno kada je osiguranje života u pitanju kako bi premija nastavila da raste?

Globalni pad kamatnih stopa nije zaobišao ni domaće tržište, naročito segment životnih osiguranja. U takvim uslovima, osiguravači nisu u mogućnosti da ponude atraktivne proizvode sa aspekta štednje, što je i glavni uzrok pada premija. Jednostavno, društva za osiguranje prema ekonomskoj logici ne mogu da ponude veći prinos od onog što mogu da ostvare na tržištu. Kako bi se nastavio rast premije, što nije lak zadatak, treba slediti praksu razvijenih tržišta osiguranja. Fokus sa štedne komponente treba preneti na riziko aspekt i u tom smislu razvijati pokrića za slučaj nastupanja smrti, smrti usled nezgode, smrti usled saobraćajne nezgode, nastanka raznih teških bolesti, realizacije hirurških intervencija i dr. Sve to znači da i sam odnos prema klijentu od strane osiguravača treba da se promeni, na način da tradicionalni pristup koji se bazirao na konceptu “ukoliko uložite u proizvod životnog osiguranja možete zaraditi i do x EUR” bude zamenjen pristupom u kome se klijentu objašnjava da je ulaganjem u proizvode životnog osiguranja materijalno zaštitio sebe i svoju porodicu od nastupanja nepredvidivih, iznenadnih događaja prestanka života, nastupanja nezgode, teških bolesti i hirurških intervencija. Sa druge strane, umesto zarade, osiguraniku se predočava da sva prethodno pomenuta pokrića, može dobiti gotovo nominalno besplatno, budući da su na sadašnjem nivou kamatnih stopa osigurane sume za doživljenje gotovo izjednačene sa uplaćenom premijom osiguranja kod dugoročnih ugovora. Savremeni koncept ide dotle da se vrši i individualizacija proizvoda prema klijentu, pa na primer umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, klijentu omogućava da izabere nekoliko njih za koje percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa svojim izborom i potrebama.

Da li je povezivanje sa ostalim finansijskim institucijama, pre svega bankama, način da se obezbedi rast premije životnih osiguranja?

Svakako da jeste, posebno sa poslovnim bankama, čiji šalteri potencijalno mogu biti i produktivna prodajna mesta za proizvode životnog osiguranja i koje imaju interes da u sopstvene proizvode uključe osiguranje. Tako danas imamo praksu odobravanja kredita i za stariju populaciju penzionera, što je u bliskoj prošlosti bilo nemoguće, a danas je omogućeno uz obavezno riziko osiguranje ovih lica na iznos kredita, odnosno ostatka duga po kreditu. Još jedan od načina da se utiče na rast premije i korisnicima ponudi šansa i da zarade je razvoj unit-linked proizvoda. To su proizvodi kod kojih osiguranik učestvuje u odlučivanju o plasmanu sredstava premije, čime preuzima deo rizika za ostvareni prinos. Ali, time potencijalno može da ostvari značajno veći prinos. I na kraju, ne treba zaboraviti potencijal našeg tržišta, koje je daleko od faze zasićenosti. To znači da ga možemo aktivirati i oživeti rastom životnog standarda i edukacijom građana. Za to je neophodna aktivna uloga svih subjekata na tržištu – od države i regulatora tržišta, preko društava za osiguranje, do posrednika i zastupnika.

Dugo se čeka novi zakon o obaveznom osiguranju od automobilske odgovornosti. U kojoj je fazi trenutno budući da se očekivalo da bude usvojen i tokom prošle godine? Postoje li problemi u međusobnom dogovaranju osiguravača posebno oko promene kanala prodaje AO polisa?

Rad na donošenju novog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju je intenziviran i očekujem da do kraja godine uđe u skupštinsku proceduru. Naši predstavnici su članovi Radne grupe pri Ministarstvu finansija, kojoj je poveren na tom zakonu, i na zakonu se intenzivno radi. Za nas je najbitnije da je Narodna banka podržala predlog da Garantni fond ostane pri Udruženju osiguravača Srbije, a da se postupak kontrole i nadzora nad radom poveri Narodnoj banci Srbije koja vrši nadzor nad delatnošću osiguranja uopšte. Istovremeno, postoji još niz zakonskih odredbi za koje su osiguravači zainteresovani da se reše na drugačiji način. Primera radi treba navesti odredbe koje se tiču regresnih zahteva garantnog fonda koje jednostavno moraju da se menjaju kako bi se izbegla sadašnja apsurdna situacija da štetnici neosiguranih vozila, makar vozili i pod uticajem alkohola, ne odgovaraju za štetu koju isplati Garantni fond zbog poteškoća oko dokazivanja prava vlasništva na pokretnom stvari. Istovremeno treba navesti i činjenicu da su pravi problem samog zakona zapravo članovi 44. i 45. istog koji regulišu način prodaje polisa obaveznog osiguranja u saobraćaju preko tehničkih pregleda i regulišu pitanja u vezi sa plaćanjem i visinom provizije za takvu prodaju. Udruženje osiguravača Srbije aktivno radi na postizanju konsenzusa svih društava za osiguranje koja se bave osiguranjem AO vezano za zajednički predlog izmena navedenih članova.

Organizovali ste nedavno savetovanje o prevarama u osiguranju. Kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?

Prevare u osiguranju su u konstantnoj ekspanziji i predstavljaju najveći problem naše industrije svuda u svetu. “Inventivnost” počinitelja prevara je na visokom nivou, a metodologija prevara razvija se paralelno sa razvojem osiguranja. S obzirom na to da su u pitanju štete koje se na svetskom nivou mere desetinama milijardi evra, prevare u osiguranju privlače veliki broj počinilaca različitog profila – od običnih korisnika usluga osiguranja do organizovanih kriminalnih grupa sa visokotehnološkim resursima. Poseban problem je činjenica da se prevare u osiguranju teško otkrivaju. Na žalost, ni naše tržište nije zaštićeno od tog “trenda” s tim što su kod nas najzastupljenije prevare u auto osiguranju. Međutim, Udruženje osiguravača Srbije je razvilo izuzetno napredan softver za detekciju prevara, koji postaje efikasno oruđe u borbi protiv prevara i veoma smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima. Njegova osnovna karakteristika je da se na osnovu određenih informatičkih indikatora ukazuje na sumnjive prijave šteta. Uvođenje takvog sistema omogućilo je da Udruženje osiguravača Srbije postane jedna od prvih institucija koja je u borbi protiv prevara pokrenula postupak osiguranja finansijskih rezultata i poboljšanja poslovanja. Pored toga, redovno za naše članice organizujemo savetovanja na kojima se osiguravači u prilici da se upoznaju sa novim vidovima prevarnih radnji. Poslednje u nizu organizovali smo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, na kojem se govorilo o prevarama koje se odnose na motorna vozila, falsifikovanju isprava i dokumenata. Međutim, sve prisutniji trend u svetu su prevare u osiguranju života i takvih pokušaja ima i u Srbiji. Taj vid osiguranja je interesantan i u smislu kriminalnih radnji iz domena propisa vezanih za sprečavanja pranja novca, a Udruženje i po tom pitanju organizuje seminare sa eminentnim predavačima iz zemlje i inostranstva. Sve su to predavanja kojima prisustvuju predstavnici društava za osiguranje koji obavljaju poslove sprečavanja prevara, poslove prodaje proizvoda osiguranja i likvidacije šteta.

Nedavno je održan i seminar o poreskim pitanjima. Da li su to nove aktivnosti Udruženja za svoje članice u smislu organizacije različitih seminara?

Nisu nove, ali smo ih, kako možete da vidite, intenzivirali i plan nam je da tako i nastavimo. Smatramo da je edukacija, o kojoj stalno govorimo, neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i bolju strukturu premije, što je svima u interesu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice, na različite teme, pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, ali i da zaposlenima u društvima za osiguranje različitog profila predstavljamo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja. Tako smo nedavno organizovali radionice na temu implementacije QIS 1 studije, koja je prvi korak u implementaciji direktive “Solvency II”. To je bila prva u nizu radionica na tu temu, kojoj su prisustvovali i predstavnici Narodne banke Srbije, koja za cilj ima postizanje većeg stepena stabilnosti tržišta osiguranja i sigurnosti svih učesnika na njemu. Neposredno pre toga je u našim prostorijama bilo organizovanje savetovanje o primeni poreskih propisa u oblasti osiguranja, kojem je prisustvovalo oko 40 zaposlenih u finansijsko računovodstvenim sektorima osiguravajućih društava. Jednostavno, organizovanjem savetovanja i radionica Udruženje aktivno učestvuje u implementaciji savremenih evropskih tokova poslovanja, ali i promoviše saradnju regulatora tržišta i osiguravača, jer se time dodatno unapređuje tržište.

Organizovani su prvi Srpski dani osiguranja prošle godine. Da li je u planu da se nastavi sa tom praksom i koliko takvi događaji mogu da doprinesu unapređenju ukupne industrije osiguranja i u čemu najviše konkretno?

Skupovi tog tipa su izuzetna prilika da predstavnici države i industrije, domaći i strani stručnjaci razmene ideje i iskustva i zajedno pronađu rešenja za razvoj osiguranja. Uz konstantnu edukaciju građana, ali i naših zaposlenih, pokušavamo da vratimo osiguranju mesto koje mu pripada. Prvi Srpski dani osiguranja su bili izuzetno uspešni. Organizovali smo 2 okrugla stola i 10 predavanja na najaktuelnije teme, sa više od 200 prisutnih stručnjaka. Pokazalo se da je ideja o organizovanju takve konferencije sjajna i uveliko radimo na organizaciji skupa koji će biti održan ove godine, krajem novembra. Želja nam je da i na taj način, uz sve ostale, doprinesemo podizanju nivoa kvaliteta osiguranja u Srbiji u korist svih naših građana i privrednih subjekata.

Glavna tema na tržištu osiguranja, ali ne samo na tom tržištu, jeste nova industrijska revolucija – digitalizacija. Šta po tom pitanju radi Udruženje osiguravača Srbije?

Digitalizacija je proces koji je već godinama prisutan svuda oko nas i koji je vidljiv na svakom koraku. Svakodnevno poslovanje, bez obzira na sektor o kojem govorimo, sve više se oslanja na digitalne tehnologije i to će biti intenzivirano. Internet danas može da se koristi gotovo uvek i svuda i to, ako ništa drugo, zahteva drugačiji pristup komunikaciji sa klijentima i sagledavnju njegovih potreba. Digitalizacija poslovanja više nije stvar izbora, već uslov opstanka na tržištu. To, naravno, važi i za sektor osiguranja. Svesni toga, već godinama organizujemo Konferenciju “Digitalizacija, osiguranje, tehnologija” na kojoj se razmatraju teme koje se odnose na napredne modele upravljanja kompanijama, kontrolu rizika i savremene mogućnosti optimizacija troškova primenom digitalizacije poslovanja. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Informacioni centar UOS, školski primer digitalizacije poslovanja zajedno sa njegovom jedinstvenom bazom podataka u kojoj se nalaze podaci o svim osiguranim vozilima u Srbiji. Sistem koriste sva društva koja prodaju polise od AO, a mi smo napravili odličnu osnovu za dalja unapređenja.

A da li osiguravači u Srbiji dovoljno prate trendove u tom smislu?

Mislim da prate i to najbolje mogu da posvedoče zadovoljni klijenti osiguravajućih kuća, koji mogu da kupuju polise osiguranja koristeći internet ili različite aplikacije na telefonu ili da dobijaju druge korisne informacije. Suština je da odnos prema klijentu sada mora da se menja. Ranije su pravljene strategije koje su u fokusu imale određenu ciljnu grupu, a digitalizacija targetira pojedinca. Ko to shvati pre drugih i počne da primenjuje, lakše će se i bolje prilagoditi.

Promovisali ste kampanju UOS “Osiguraj budućnost” i na Kopaonik biznis forumu. Tada je bio angažovan i poznati novinar Jovan Memedović i rekli ste da želite da sa tom kampanjom dođete do “svake kuće”. Kakvi su dosadašnji rezultati?

Zadovoljni smo postignutim i nastavljamo sa kampanjom. Moram, međutim, još jednom da naglasim da to nije marketing kampanja, već edukativna, specifična na ovim prostorima koja će trajati duži vremenski period. Cilj je da promenimo svest naših ljudi koji uglavnom smatraju da im polisa osiguranja nije potrebna ili da je skupa, što nije tačno. Kupovinom polise osiguranja kupuju se miran san i sigurno sutra, a to nema cenu. Da, u pravu ste, želimo da kampanjom “Osiguraj budućnost” dođemo do svake kuće i da svakom našem građaninu predstavimo osiguranje u punom svetlu, kao saveznika u nevolji, a ne kao nepotreban troška.

Izvor: Svijet osiguranja, Vesna Lapčić

Pretplata | časopis SVET OSIGURANJA →   


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>