Počnite planirati

Visina naknade iz osiguranja imovine


tabla-osiguranje-imovineKod osiguranja imovine, kada nastupi osigurani slučaj, visina obaveze Osiguravača, zavisi od međusobne veze četiri ključna elementa:

  •     •  visina pretrpljene štete
  •      suma osiguranja
  •      (stvarna) vrednosti osigurane stvari
  •       način ugovaranja visine pokrića
VISINA PRETRPLJENE ŠTETE              

 

Visina PRETRPLJENE štete utiče na visinu naknade iz osiguranja, jer naknada iz osiguranja ne može biti veća od štete koju je Osiguranik pretrpio nastupanjem osiguranog slučaja.

 

SUMA OSIGURANJA              

 

SUMA osiguranja utiče na visinu naknade iz osiguranja, jer naknada iz osiguranja ne može biti veća od sume osiguranja, koja predstavlja gornju granicu obaveze Osiguravača.

 

Izuzetno, kada su u pitanju troškovi razumnog pokušaja otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slučaja, Osiguravač je obavezan naknaditi ove troškove i kada oni zajedno s naknadom štete od osiguranog slučaja prelaze sumu osiguranja.

 

 SUMA osiguranja trebala bi biti jednaka (stvarnoj) vrednosti osigurane stvari, jer će u tom smislu osiguranik dobiti naknadu iz osiguranja koja je jednaka (punoj) visini pretrpljene štete.

 

Ukoliko je suma osiguranja manja od (stvarne) vrednosti osigurane stvari na dan nastanka osiguranog slučaja (korigovana koeficijentom promena cena na malo od početka tekuće godine osiguranja), manja od stvarne vrednosti predmeta osiguranja, postoji PODOSIGURANJE.

 

To je PRAVILO PROPORCIJE u osiguranju imovine (stvari), a iznos naknade koju duguje Osiguravač smanjuje se srazmerno, izuzev ako nije drukčije ugovoreno.

 

U takvoj situaciji, obaveza Osiguravača se utvrđuje u srazmeri koja odgovara odnosu između ugovorene sume osiguranja i stvarne vrednosti, odnosno za utvrđivanje visine naknade primenjuje se sledeća formula: nacelo podosiguranja-visina-naknade

PRAVILO  PROPORCIJE u osiguranju

 

STVARNA VREDNOST OSIGURANE STVARI              

 

(STVARNA) vrednost osigurane stvari može se svebuhvatno definirati kao novonabavna (proizvodna/nabavna ili tržišna) vrednost stvari ili cena izgradnje objekta, a umanjena za procenjenu istrošenost (amorizaciju), ekonomsku i/ili tehničku. Ukoliko je suma osiguranja veća od (stvarne) vrednosti osigurane stvari, postoji nadosiguranje, te se suma osiguranja, pri obračunu naknade iz osiguranja snižava na (stvarnu) vrednost osigurane stvari.

 

STVARNOM vrednošću osigurane stvari, ako nije posebno drukčije ugovoreno, smatra se, za:

 

  •      građevinske objekte- cena izgradnje novog objekta prema cenama u mestu gde se objekti nalaze, smanjena za isnos procenjene amorizacije
  •      zalihe robe, materijala i sirovina- nabavna cena, a ako je tržišna cena niža od nabavne, onda tržišna cena povećana za zavisne troškove
  •     •  zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje kod proizvođača- proizvodna cena, a ako je tržišna cena niža od proizvodne - tržišna cena
  •      mašine, uređaje i instalacije, transportna sredstva i sredstva veze, iventar i predmete domaćinstva- nabavna cena novih stvari smanjena za iznos procenjene amorizacije (tehničke i ekonomske)

 

NAČIN UGOVARANJA VISINE POKRIĆA              

 

Način UGOVARANJA visine pokrića ili način na koji se određena stvar (imovina) smatra osiguranom, u uskoj je vezi sa utvrđivanjem sume osiguranja i visinom naknade iz osiguranja.

 

Najčešći načini ugovaranja visine pokrića, prema specifičnostima, su:

  •     •  osiguranje na  SUMU OSIGURANJA (sa načelom podosiguranja)
  •     •  osiguranje na  “PRVI RIZIK”
  •     •  osiguranje na  STVARNU (SVAKOVREMENU) VREDNOST 
  •     •  osiguranje na  NOVU (NABAVNU) VREDNOST
  •     •  osiguranje na  UGOVORENU VREDNOST

 

Osiguranje na SUMU OSIGURANJA (sa načelom podosiguranja)

Osiguranje na “PRVI RIZIK  je način ugovaranja, za koji je karakteristično da je suma osiguranja unapred utvrđeni iznos koji po proceni ugovarača osiguranja može da pokrije iznos štete po jednom štetnom događaju, s tim da je utvrđena suma osiguranja znatno niža od stvarne vrednosti predmeta osiguranja.

Osiguranje na “PRVI RIZIK”

Osiguranje na “PRVI RIZIK”  je način ugovaranja, za koji je karakteristično da je suma osiguranja unapred utvrđeni iznos koji po proceni ugovarača osiguranja može da pokrije iznos štete po jednom štetnom događaju, s tim da je utvrđena suma osiguranja znatno niža od stvarne vrednosti predmeta osiguranja.

 

Kod osiguranja na ,,prvi rizik”  se ne primenjuje pravilo proporcije. Što znači da se sve naknade manje od sume ,,prvog rizika” isplaćuju u celosti, a one koje su jednake ili veće od od sume ,,prvog rizika”, isplaćuju se samo do visine te sume.

Osiguranje na STVARNU (SVAKOVREMENU) VREDNOST

Osiguranje na STVARNU (SVAKOVREMENU) VREDNOST  je način osiguranja kod koga se ugovara da odnos sume osiguranja i vrednosti osiguranog predmeta nema značaja za određivanje iznosa naknade štete, pa je Osiguravač uvek dužan da isplati celokupnu štetu, do visine stvarne vrednosti osiguranog predmeta.

Osiguranje na UGOVORENU VREDNOST

Osiguranje na NOVU (NABAVNU) VREDNOST  je način ugovaranja u kojem se suma osiguranja utvrđuje prema ceni izgradnje, nabavke, nove osigurane stvari, predmeta osiguranja ili objekta u mestu gde se predmet nalazi bez odbitka za procenjenu istrošenost - amortizacije.

Osiguranje na UGOVORENU VREDNOST

Osiguranje na UGOVORENU VREDNOST  je način osiguranja za koji je karateristično da se stvari osiguravaju na svoju (stvarnu) vrednost, ali najviše do limita pokrića (ugovorena vrednost). Ugovorena vrednost se najčešće određuje prema knjigovodstvenim vrednostima osiguranih stvari (npr. knjigovodstvena nabavna revalorizovana vrednost).

 

Pravilo proporcije kod obračuna naknade štete se ne primenjuje. Na početku trajanja osiguranja vrši se obračun akontacije premije na bazi vrednosti osiguranih stvari u tom trenutku, a po isteku osiguranja obračunava se razlika premije na osnovu razlike u vrednosti osiguranih stvari na kraju i na početku perioda osiguranja, čime se pokriva količinska promena osiguranih stvari i promena cena u toku trajanja osiguranja.

 

 ŠTETE obuhvaćene osiguranjem imovine (stvari), su po pravilu samo materijalne štete nastale na osiguranom predmetu ili objektu, koje s obzirom na intenzitet oštećenja mogu se manifestirati kao delimične ili totalne (potpuni gubitak).

 

Delimična šteta postoji kada je delimično oštećena osigurana (imovina) stvar, gde troškovi popravka (dovođenja u stanje koje je bilo pre nastupanja osiguranog slučaja) ne prelaze (stvarnu) vrednost osigurane stvari.

 

Totalna šteta (potpuna šteta) postoji kada je osigurana stvar nestala, uništena ili je oštećenje osigurane stvari takvo da troškovi popravka nisu ekonomski opravdani - tzv. ekonomska totalna šteta.

 

Kod ekonomski totalne štete, dovođenje stvari u stanje koje je bilo pre nastupanja osiguranog slučaja prelazi (stvarnu) vrednost osigurane stvari, umanjenu za eventualnu vrednost ostatka oštećenih delova.

 

 Kod osiguranja IMOVINE (stvari), primenjuju se dva osnovna načina pri isplati naknade:

 

  •     •  isplata po pogodbi se radi kada Osiguravač isplati Osiguraniku procenjenu vrednost štete, bez dokaza da je popravka izvršena, odnosno, bez dokaza da je nabavljena stvar.
  •     •  isplata po računima se radi kada Osiguravač isplati Osiguraniku utvrđenu vrednost štete, prvenstveno prema računima o izvršenom popravku, odnosno prema računima nabave stvari.