Počnite planirati

Finansijska edukacija – pojam i značaj


Ne postoji jedinstvena definicija FINANSIJSKE edukacije, ali je važno napomenuti da finansijska edukacija nije zamena za klasičnu edukaciju.

edukacija

 

 

Prema definiciji OECD-a,

 

Finansijska edukacija predstavlja proces u kom korisnici finansijskih usluga/investitori unapređuju svoje razumevanje finansijskih proizvoda, njihovog koncepta i rizika koji ti proizvodi nose, onda zatim uz pomoć dobijenih informacija, instrukcija i/ili saveta razvijaju veštine i sposobnosti da prepoznaju i razumeju finansijski rizik kao i da na osnovu tih informacija donose odgovarajuće odluke, ali i da su upoznati sa tim gde da zatraže pomoć ili da preduzmu sve korake u cilju unapređenja svoje finansijske pismenosti.

 FINANSIJSKA edukacija podrazumeva:

 

Pružanje informacija korisnicima finansijskih usluga, predočavanje činjenica, podataka kao i pružanje specifičnih znanja korisnicima u cilju podizanja svesti o mogućnostima izbora i posledicama njihovog delovanja na finansijskom tržištu.

 

Davanje instrukcija korisnicima finansijskih usluga, sa ciljem da ih osposobi za razumevanje finansijskih termina i njihovog koncepta putem obuke i edukacije.


Savetovanje korisnika finansijskih usluga koje ne podrazumeva davanje komercijalnih saveta, već saveta o opštim finansijskim pitanjima i proizvodima kako bi se korisnici osposobili da samostalno koriste finansijske informacije i instrukcije koje dobijaju.

 

Zašto je neophodna i važna FINANSIJSKA edukacija?

U uslovima tržišne ekonomije svaki pojedinac pre svega vodi računa o svom kućnom budžetu i donosi samostalne odluke o ulaganjima i zaduživanjima preuzimajući rizik na sebe.

 

Obezbeđenjem informacija i unapređenjem razumevanja finansijskih usluga korisnici finansijskih usluga razvijaju svest o rizicima i stiču veštine upravljanja tim rizicima. Da bi, međutim, bili u mogućnosti da donesu adekvatnu odluku o investiranju svog novca, a u skladu sa sopstvenim profilom rizika, neophodno je da korisnici raspolažu potpunim i razumljivim informacijama, na osnovu kojih mogu izvršiti poređenja proizvoda sa kojima se susreću na tržištu. Dodatna znanja pružaju im sposobnost da izaberu odgovarajuću uslugu.

 

Finansijski pismeni potrošači svojim aktivnim učešćem na finansijskom tržištu doprinose jačanju poverenja u finansijski sektor. Traganjem za proizvodima koji odgovaraju njihovim potrebama, potrošači podstiču finansijske institucije, da razvijaju nove proizvode, a samim tim podstiču konkurenciju i inovacije, kao i podizanje kvaliteta finansijskog tržišta na viši nivo.

FINANSIJSKA edukacija vs. ZAŠTITA potrošača

Finansijska edukacija je funkcija komplementarna funkciji zaštite potrošača i preklapanja između ove dve funkcije su očigledna. Zajednička uloga im je pružanje informacija o finansijskim proizvodima.


Pod finansijskom edukacijom se pored informacija o finansijskim proizvodima, podrazumeva i davanje instrukcija i opštih finansijskih, ali ne i komercijalnih saveta za potrošače.

 

Pod zaštitom potrošača podrazumeva se obezbeđenje regulative, propisivanje minimuma standarda za poslovanje finansijskih institucija, postavljanje uslova za obelodanjivanje informacija u vezi sa finansijskim proizvodima koje te finansijske institucije nude.

Kanali za sprovođenje FINANSIJSKE edukacije

Jedan od najčešće korišćenih kanala za sprovođenje finansijske edukacije su publikacije (brošure, lifleti, novine, novinski članici, magazini, godišnje publikacije...). One se mogu u različitim formama plasirati do krajnjih korisnika.

 

Drugi oblici su internet i veb stranice, portali, savetodavna tela, call center, javna kampanja sa prezentacijama, okrugli stolovi, konferencije, seminari...

Ko su nosioci FINANSIJSKE edukacije (ko pruža finansijsku edukaciju)?

Učesnici u procesu finansijske edukacije mogu biti državne i privatne institucije – Centralna banka, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za obrazovanje, Berza, Komisija HoV kao i profesionalna udruženja (Udruženje banaka, Udruženje osiguravača, Udruženje penzijskih fondova...).

 

Brojne su zemlje gde su centralne banke ili supervizori preuzeli vodeću ulogu u finansijskoj edukaciji – Poljska, SAD, Meksiko, Austrija, Irska, Velika Britanija...

 

Pružajući informacije razumljive građanima, profesionalna udruženja utiču na podizanje svesti svakog pojedinca i na taj način doprinose jačanju uloge finansijske edukacije.

 

Treba napomenuti da je uloga finansijskih institucija veoma značajna u procesu finansijske edukacije i ona se u ogleda u edukaciji njihove prodajne mreže, koja pak ima važnu ulogu u kontaktu sa krajnjim korisnicima finansijskih proizvoda.